ШОК ОТКРИЋЕ НАУЧНИКА: 37 степени више није нормална температура
ГЕНЕРАЦИЈЕ људи одрастале су уз једноставно правило да нормална телесна температура износи 37 степени Целзијуса.
Kredit: Costfoto/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Међутим, научна истраживања показују да ова вредност можда више не одговара просечној температури савременог човека.
Штавише, постоје докази да су људи данас у просеку хладнији него што су били пре једног и по века.
Научници са америчког Универзитета Станфорд установили су да се просечна телесна температура становништва током последњих 150 година постепено смањивала.
Према њиховим налазима, вредност која се дуго сматрала универзалним медицинским стандардом заправо не одражава прецизно стање код свих здравих одраслих особа.
Поједина истраживања указују на то да би просечна телесна температура одраслих могла бити ближа 36,4 степена, мада се резултати разликују од студије до студије.
Оно што је посебно заинтересовало истраживаче јесте питање зашто је дошло до ове промене и да ли она открива нешто о начину на који се људско тело прилагодило савременом животу.
Уверење да нормална телесна температура износи 37 степени потиче још из 19. века.
Немачки лекар, Карл Рајнхолд Аугуст Вундерлих, спровео је шездесетих година 19. века опсежно истраживање током којег је прикупио више од милион мерења телесне температуре код приближно 25.000 пацијената.
На основу тих података, вредност од 37 степени прихваћена је као просечна температура људског тела, а временом је постала једно од најпознатијих правила у медицини.
Ипак, Вундерлих је још тада уочио да температура није иста код свих људи и да може зависити од пола, година и доба дана.
Каснија истраживања показала су да је стварна просечна вредност често нижа, али и да се телесна температура људи можда мењала током историје.
Истраживачи са Станфорда анализирали су 677.423 мерења телесне температуре из три велике базе података које су обухватиле готово 190.000 људи.
Фото: Depositphotos/happy_lark/sorapopu@gmail.com
Подаци су укључивали медицинске записе америчких ветерана Грађанског рата, резултате здравствених истраживања спроведених током седамдесетих година прошлог века, као и савремене медицинске податке прикупљане између 2007. и 2017. године.
Резултати истраживања, објављени 2020. године у научном часопису "еЛифе", показали су да је просечна телесна температура опадала за приближно 0,03 степена по деценији рођења.
Према прорачунима истраживача, мушкарци рођени крајем 20. века имали су у просеку око 0,59 степени нижу телесну температуру од мушкараца рођених почетком 19. века.
Код жена је забележен пад од приближно 0,32 степена у поређењу генерација рођених крајем 19. и крајем 20. века.
Ови налази указују на то да се можда не ради само о другачијим термометрима или прецизнијим методама мерења, већ о стварној физиолошкој промени.
Једно од могућих објашњења крије се у чињеници да данас живимо у знатно другачијим здравственим и хигијенским условима него наши преци.
Током 19. века људи су се много чешће суочавали са туберкулозом, дизентеријом и другим заразним болестима.
Фото: Феепик
Хроничне инфекције и упални процеси представљали су додатно оптерећење за организам.
Када се имунски систем бори против инфекције, долази до промена у метаболизму и повећане производње топлоте.
Захваљујући вакцинацији, антибиотицима, бољој хигијени и напретку медицине, савремени човек у многим срединама има мању изложеност појединим инфекцијама које су некада биле веома распрострањене.
Научници претпостављају да би смањење учесталости хроничних упала могло да буде један од разлога због којих је просечна телесна температура данас нижа.
Међутим, то није једино могуће објашњење.
Промене у начину живота могле би да буду још један фактор.
За разлику од људи који су живели пре 150 година, велики део савременог становништва проводи време у просторијама у којима се температура одржава на релативно стабилном нивоу.
Зими користимо централно грејање, док лети клима-уређаји омогућавају да избегнемо велике врућине.
Због тога организам не мора у истој мери да троши енергију како би одржавао своју унутрашњу температуру у различитим спољашњим условима.
Фото: Депосит/ Сyда_Продуцтионс
Истраживачи сматрају да би такав начин живота могао да утиче на потрошњу енергије и производњу топлоте у организму.
Ипак, важно је нагласити да су ово научне хипотезе и да још није поуздано утврђено колико појединачни фактори доприносе дугорочном паду телесне температуре.
Посебно занимљиво откриће дошло је из Боливије, где су научници проучавали припаднике народа Цимане, који живе на подручју амазонске прашуме.
Истраживање објављено 2020. године у часопису "Сциенце Адванцес" показало је да је њихова просечна телесна температура почетком 2000-их била приближно 37 степени.
Међутим, до 2018. године спустила се на око 36,5 степени.
Дакле, за мање од две деценије уочена је промена слична оној која се у Сједињеним Америчким Државама одвијала током много дужег периода.
Истраживачи су разматрали различите могуће узроке, укључујући промене у физичкој активности, грађи тела, коришћењу лекова и животним условима.
Ипак, ниједан од ових фактора није у потпуности објаснио забележени пад.
Фото: Photo by Bermix Studio on Unsplash
Додатно истраживање научника са Станфорда, објављено 2023. године у часопису ЈАМА Интернал Медицине, понудило је још прецизнији одговор.
Анализирано је више од 618.000 амбулантних прегледа, а након издвајања мерења која су могла бити повезана са болестима и другим факторима који утичу на температуру, утврђено је да просечна нормална температура мерена у устима износи приближно 36,64 степена Целзијуса.
Истраживачи су установили да телесна температура зависи од више фактора, међу којима су: године, пол, висина, телесна маса и време мерења.
Старије особе углавном имају нешто нижу телесну температуру од млађих, док жене у просеку имају нешто вишу температуру од мушкараца.
Такође, температура обично достиже најниже вредности рано ујутру, а највише током касног поподнева.
То значи да иста измерена вредност не мора имати потпуно исто значење код свих људи.
Иако истраживања показују да је просечна телесна температура често нижа од 37 степени, то не значи да је ова вредност постала ненормална.
Фото: Профимедиа/Astrid Gast / Panthermedia
Напротив, температура од 37 степени и даље може бити сасвим уобичајена код здраве особе.
Повишеном телесном температуром код одраслих најчешће се сматра вредност од 38 степени или више, али приликом процене здравственог стања важни су и симптоми, начин мерења и уобичајена температура појединца.
Телесна температура испод 35 степени може указивати на хипотермију, стање које захтева хитну медицинску помоћ.
Научници зато све више наглашавају значај индивидуалног приступа, односно познавања температуре која је уобичајена за одређену особу.
Најважнији закључак истраживања није да је 37 степени престало да буде нормално, већ да људско тело нема једну универзалну температуру која важи за све.
Истовремено, резултати указују на занимљиву могућност: како су се током претходних векова мењали здравствени услови, окружење и свакодневни живот, тако се постепено мењала и физиологија људског организма.
БОНУС ВИДЕО:
Затворена пословница Алта банке на Теразијама
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Препоручујемо
ЛЕКАРИ САВЕТУЈУ: Ово су први знаци грипа, а ево када инфекција постаје озбиљнија
31. 10. 2026. у 22:11
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ВУЧИЋ О ВОЈНОЈ ДОКТРИНИ: Морамо бити јачи од 7 армија да би били сигурни, наша војска данас је веома снажна
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
ПОТРЕС У СЛОВАЧКОЈ: Фицо изгубио већину, посланик ПРЕЛЕТЕО у други табор - влада се клима, траже превремене изборе
ПОВРАТАК Романа Малатинца у парламент као независног посланика додатно је ослабио Фицову ионако крхку већину.
03. 11. 2026. у 17:59 >> 18:12
Коментари (0)