ЧЛАН ТЕЛА КОЈЕ НАДГЛЕДА ХРВАТСКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ КРОЈИО ПОЛИТИКУ СРБИЈЕ: Анонимно саветовао студенте како да сруше Вучића, па открио све

АЛЕКСАНДАР Маршавелски, професор на Правном факултету у Загребу и члан Савета за цивилни надзор безбедносно-обавештајних агенција Републике Хрватске, признао је да је месецима под псеудонимом саветовао српске студенте у њиховој политичкој борби против Александра Вучића.

Foto: Youtube/Jutarnji list

У опширном писму објављеном у београдском листу Данас, открио је како је покушавао да утиче на политичку стратегију, састав изборне листе и будуће реформе у Србији.

Међутим, само неколико дана касније, један од професора које је представио као своје домаћине јавно га је демантовао. Читав случај поставља питање да ли је Хрватски сабор знао за његов политички ангажман у суседној земљи када је именован.

Хрватски сабор је 15. јула 2026. године именовао Александра Маршавелског за члана Савета за цивилни надзор безбедносних и обавештајних агенција.

Одлука је објављена у Службеном гласнику, бр. 80/2026. Кристијан Котарски је именован за председника Савета, а чланови су Гордан Акрап, Едуард Бришки, Даворин Ивањек, Михаел Пуљић и Миле Штефанац.

Ово је тело које прати законитост рада хрватских обавештајних агенција, надгледа спровођење мера тајног прикупљања података и, у законом прописаним околностима, може добити приступ документацији безбедносних служби.

Зато је посебно занимљиво да је један од њених чланова сада јавно признао да је активно учествовао у политичким дискусијама у Србији, под псеудонимом.

Писао је под псеудонимом како не би помогао Вучићевој нарацији

У писму објављеном 31. октобра у листу Данас, Маршавелски је открио да је аутор текстова потписаних псеудонимом „Пријатељ студената“. Писмо почиње честиткама српским студентима на победи на парламентарним изборима одржаним 25. октобра.

Студентска листа је освојила приближно 53 одсто гласова, а Маршавелски тврди да је стварна подршка била још већа. Изразио је уверење да је претходна влада, кроз изборне неправилности, лишила студенте приближно 15 одсто гласова. У писму не наводи доказе за ову тврдњу.

Foto: Printskrin/Народне новине.нн.хр

Такође објашњава зашто је крио свој идентитет. Веровао је да ће његово хрватско порекло послужити Вучићевој влади са оптужбама за страно мешање у српску политику.

Захвалио се редакцији Данаса, посебно главном уреднику Дражи Петровићу, што му је омогућио да анонимно објави текстове. Подсетио се и како су српски провладини медији раније реаговали на његове јавне наступе, представљајући га као Хрвата који даје упутства српским студентима. Према његовој изјави, представник СНС-а Маријан Ристичевић га је вређао и позивао на његово избацивање.

Саветовао стручну владу и уклањање кандидата

Најзанимљивији део писма односи се на Маршавелског сопствену процену његовог утицаја на политички развој догађаја у Србији. Тврди да је већ у првим анонимним писмима позивао студенте да почну политички да се организују, уместо да остану искључиво протестни покрет.

Предложио је формирање експертске владе, тражење помоћи од Европске уније и стварање политичке платформе која би могла да победи Вучићеву СНС.

Посебно истиче своје противљење укључивању одређених особа на Студентску листу. Наводи да је поносан што је студентима пружио аргументе против укључивања професора Мила Ломпара. Процењује да би, да је Ломпар остао на листи, студенти изгубили најмање 200.000 гласова. Критиковао је и Немању Каровића, кога криви за раније нападе на српске либералне интелектуалце и медије.

Помиње и Немању Шаровића и упозорава студенте да бивше заговорнике радикалног национализма држе подаље од политичког одлучивања. Из писма је јасно да Маршавелски није био само посматрач српских догађаја, већ је покушавао да својим текстовима утиче на политичке одлуке студентског покрета.

Колики је, међутим, био његов стварни утицај, није независно потврђено.

Путовања у Београд и контакти са политичким активистима

Маршавелски такође описује своје контакте у Србији. Наводи да је током студентских протеста више пута путовао у Београд, држао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука, а током студентске блокаде посетио је и Географски факултет. Пише да је дугогодишњи пријатељ Саве Манојловића, вође покрета Крени-Промени, са којим је једном приликом учествовао у студентској посети Хагу. Такође наводи да се у Загребу састао са Новосађанима оптуженим за рушење уставног поретка Србије и пружио правну помоћ петорици хрватских држављана које је српска БИА означила као безбедносне претње. На крају, захваљује се бројним универзитетским професорима и другим људима које назива домаћинима током својих посета Београду. Међу њима помиње Вању Бајовића, Бојана Спаића, Миодрага Јовановића, Горана Дајовића, Немању Џуверовића, Јању Симентић, Милоша Хрњаза, Микицу Сибиновића.

Али управо је тај део писма изазвао реакцију јавности.

Београдска професорка: Нисам била његов домаћин

Професорка Вања Бајовић са Правног факултета Универзитета у Београду објавила је одговор у истим новинама 3. новембра, под насловом „Нисам била његов домаћин посета“. У њему она експлицитно оспорава начин на који је Маршавелски представио њихов однос. Бајовић наводи да никада није организовала његова предавања, присуствовала им, нити била домаћин његових посета.

Према њеним речима, срели су се само једном, у децембру 2025. године, након што ју је Маршавелски контактирао са жељом да се састану јер обоје научно раде у кривичном праву. Током сусрета предложио је предавање о фемициду за студенте на Правном факултету у Београду, али због кратког рока није могло бити организовано. Након тога, према Бајовић, разменили су неколико колегијалних порука које нису имале никакве везе са политичком ситуацијом у Србији или свету.

Професорка посебно истиче да не жели да јавност из помињања њеног имена извуче погрешне закључке о њеној повезаности са активностима и политичким ставовима Маршавелског. Њен деманти не оспорава све активности Маршавелског у Србији, али директно доводи у питање начин на који је представио барем један од својих академских контаката.

Поменуо Томпсона, ХОС и ратове 1990-их

Маршавелски се у свом писму осврнуо и на хрватска политичка и историјска питања. Пише да је био изложен ратној пропаганди и национализму док је одрастао, и критикује ратне профитере и криминалце из 1990-их.

Помиње и Марка Перковића Томпсона, кога оптужује да је своју популарност градио на величању усташа. Наводи да учествује у законској иницијативи за забрану употребе поздрава „За дом спремни“ у контексту Томпсона и ХОС-а.

У завршном делу писма истиче важност хрватско-српске студентске солидарности, наводећи подршку хрватских уметника, јавних личности и студената. Посебно се сетио Сање Арбутине Ћирић, хрватске држављанкиње рођене у Сиску, која је погинула у урушавању надстрешнице железничке станице у Новом Саду.

Да ли је Сабор знао за његов политички ангажман?

Цела прича добија додатну тежину због Маршавелског дужности у хрватском систему безбедности. Према Закону о безбедносно-обавештајном систему, Савет за цивилни надзор има овлашћење да прати законитост рада безбедносних агенција и да приступа одређеној документацији.

Његови чланови су дужни да чувају поверљивост информација које сазнају у вршењу својих дужности. Важно је нагласити да јавна политичка активност у другој земљи сама по себи не доказује кршење закона, нити значи да је Маршавелски злоупотребио свој положај или приступ поверљивим информацијама.

Међутим, остају питања да ли је Хрватски сабор био упознат са његовим анонимним политичким ангажманом у Србији током процеса именовања, да ли су такве активности биле предмет провере и да ли их надлежни парламентарни одбор сматра компатибилним са дужностима члана Савета.

Посебно је занимљиво да је Маршавелски објављивао своје анонимне савете српским студентима чак и у периоду у којем је већ био члан хрватског надзорног тела. На крају крајева, реч је о професору који је јавно признао да је покушао да утиче на политичку будућност суседне земље, док је истовремено обављао функцију у телу задуженом за цивилни надзор хрватских безбедносно-обавештајних агенција.

Посебно је занимљиво да члан 5. Одлуке о Савету за цивилни надзор безбедносно-обавештајних агенција експлицитно предвиђа да његови чланови не смеју учествовати у страначким активностима нити се бавити политичком активношћу у оквиру Савета.

Александар Маршавелски је сада и сам признао да је анонимно пружао политичке савете српским студентима, залагао се за формирање експертске владе и покушавао да утиче на састав њихове изборне листе.

Иако то аутоматски не значи да је прекршио прописе, поставља се питање где се завршава дозвољено изражавање политичких ставова, а почиње политички ангажман неспојив са његовом надзорном дужношћу.

Одговор би требало да пружи скупштински Одбор за унутрашњу политику и националну безбедност, који надгледа законитост рада Савета.

(Телескоп)

Препоручујемо

Политика

0 6

ОВАЈ ЧОВЕК СА СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ ЋЕ БИТИ НОВИ МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ? Имао контроверзне изјаве, а ево шта кажу аналитичари блиски студентима

03. 11. 2026. у 14:05

Политика

0 1

ВУЧИЋ ИЗ СТРАНАЧКЕ КУХИЊЕ НАПРАВИО СЕНДВИЧЕ: Идемо да се боримо против великог зла које је нашу земљу већ почело да разара, а тек ће

03. 11. 2026. у 13:28

Политика

0 3

ХИТНА РЕАКЦИЈА: ВЈТ у Београду упутило захтев ВСТ, Фон Бекерату и ОЕБС-у због прогона којем су изложени тужиоци

03. 11. 2026. у 12:57

Политика

0 0

ВЛАСТ СЕ ПРОМЕНИЛА, А ШТА ЋЕ БИТИ СА КУРСОМ СРБИЈЕ: Вулетић о ономе што долази после избора

03. 11. 2026. у 12:56

Svet

Ljubomorni muž je namamio u lažni taksi: Radnica MUP-a nađena mrtva na pustari, traktorista kopao raku

2026-11-03 12:59:00

Svet

Potonuo gazda "Sibirske Venecije": Stigla ga kazna, a turistima ostao samo "grad duhova" od gipsa

2026-11-03 11:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације