НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: Зашто пробиотици можда не помажу после антибиотика

ИАКО се пробиотски суплементи често представљају као чудотворно решење за здравље црева, новија истраживања показују да не би ово требало да схватите "здраво за готово".

Фото Shutterstock

Последњих година, пробиотици су стекли популарност као лек за све - од варења, преко менталног здравља, па до хормонског дисбаланса. Идеја је примамљива: прогутате "добре" бактерије и претворите своја црева у здрав екосистем. Иако је одушевљење пробиотицима засновано на све бољем разумевању микробиома и његовог утицаја на здравље, ипак за имуноугрожене, пробиотици могу више штетити него користити.

Као и многе њени колеге, директорка Института за истраживање људског микробиома при болници Сидарс-Синај, Сузан Девкота, раније је сматрала да су пробиотици који се продају без рецепта у најгорем случају бачен новац. И то и даље важи за већину здравих људи: "Ваш природни микробиом ће вероватно надвладати пробиотик, па ћете само потрошити новац, али неће вам нашкодити", каже она.

Али два научна рада објављена 2018. године понудила су "толико уверљиве податке да су нам потпуно променили начин размишљања о пробиотицима", каже Девкота. Истраживања су испитивала сценарио у коме се веровало да пробиотици највише помажу, после терапије антибиотицима и открила нешто друго. Убрзо након тога, истраживачи су открили и друге ситуације, као што су код имуноугрожених пацијената или оних који примају имунотерапију за рак, у којима пробиотски суплементи могу бити проблематични.

Иако пробиотски суплементи нису увек лоши, проблеми настају, кажу стручњаци, када се понуди шаблонско решење за проблем који захтева нијансирање. Оптимална микробна мешавина за младу, здраву особу, на пример, може изгледати другачије од оне идеалне за одраслу особу средњих година са хроничном болешћу.

Узимање антибиотика ремети микробиом јер уништава добре бактерије заједно са лошима. Овај поремећај може имати озбиљне и дуготрајне последице по здравље, укључујући повећан ризик од гојазности, дијабетеса, астме и других аутоимуних болести.

За многе људе, логично је да посегну за пробиотицима након терапије антибиотицима како би обновили здраву микробиолошку равнотежу у цревима, јер се верује да пробиотици подстичу раст "добрих" бактерија, размишљање које су и Девкота и многе њене колеге некада прихватали. Али, научна истраживања показују да то није баш тако.

После антибиотика, учесницима једне студије дати су комерцијални пробиотици са 11 сојева. Анализе потврђују да ограничени број сојева у комерцијалним пробиотицима може да потисне разнолике бактерије у људским цревима, која иначе садрже на хиљаде различитих сојева.

Елинаф такође истиче да је степен насељавања црева пробиотичким сојевима значајно варирао међу испитаницима - код неких су те бактерије брзо прошле кроз организам, док су се код других дуже задржале и размножавале.

Дакле, приступ "универзално решење за све" у тренутном свету пробиотских суплемената нема баш смисла, пише Нешнал џиогрaфик.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Хеликоптери Ка-32 и Супер пума у акцији гашења пожара у Каменој гори

Препоручујемо

Др Новости

0 1

НОВА СТУДИЈА: Храна богата калијумом смањује ризик од срчаних обољења за 24 одсто

29. 08. 2025. у 23:00

Панорама

0 4

КИНЕЗИ ИЗУМЕЛИ ЈЕСТИВЕ КУГЛИЦЕ ЗА МРШАВЉЕЊЕ: Сагоревају масти док једете

29. 08. 2025. у 22:20

Др Новости

0 3

НАУЧНИЦИ САВЕТУЈУ: Ово је пет разлога зашто би требало да прошетате после вечере

26. 08. 2025. у 21:45

Панорама

0 1

ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ ОТКРИЋЕ: Пића у стакленим боцама садрже више микропластике него она у пластичним боцама

25. 08. 2025. у 21:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације