НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА ДАЈУ НАДУ: Дијабетичар производи инсулин након примања генетски модификованих ћелија

ДИЈАБЕТЕС типа 1 је озбиљна хронична болест и пацијенти морају редовно да примају своју терапију, али лек који потпуно лечи болест још није пронађен. Ипак, новија истраживања и један пример дају велику наду.

Фото: Shutterstock

Човек са дијабетесом типа 1 постао је први пацијент који сам производи инсулин након примања трансплантата генетски модификованих ћелија, без потребе за лековима који спречавају одбацивање.

Овај случај о ком се писало у часопису New England Journal of Medicine, означава потенцијални пробој у лечењу ове болести која погађа 9,5 милиона људи широм света.

Дијабетес типа 1 настаје када пацијентов имуни систем уништава ћелије, познате као "острвске ћелије" (или излетске ћелије), у панкреасу, које су одговорне за производњу инсулина - хормона који регулише ниво шећера у крви. Овај поремећај може се контролисати редовним дозама синтетичког инсулина, али лек не постоји.

Трансплантација острвских ћелија може пружити дугорочнији извор инсулина за особе са дијабетесом типа 1. Међутим, након трансплантације, имуни систем пацијента може препознати нови орган као страно тело, што покреће реакцију која може уништити трансплантирано ткиво. Због тога пацијенти морају до краја живота да узимају имуносупресивне лекове, који их чине подложнијим инфекцијама.

Да би превазишли ове препреке, научници из Шведске и Сједињених Америчких Држава трансплантирали су острвске ћелије из панкреаса донора које су генетски модификоване помоћу CRISPR технологије како би се супротставиле одбацивању од стране имуног система примаоца. Ово је први пут да је ова терапија тестирана на људима.

Генетско модификовање трансплантираног ткива како би се избегла реакција имуног система примаоца представља вредан алат за спречавање одбацивања нових ћелија или органа, наглшавају аутори студије, иако је још у раној фази. У овом новом приступу, истраживачи су користили CRISPR да направе три измене у генетском коду донираних ћелија како би смањили вероватноћу имунолошке реакције.

Две од тих измена смањиле су нивое протеина на површини ћелија који сигнализирају белим крвним зрнцима да ли је нека ћелија страно тело. Трећа измена повећала је производњу протеина који спречава напад других имунских ћелија. Генетски модификоване ћелије су затим убризгане у пацијентову подлактицу. Његов организам није одбацио те ћелије, а оне су нормално производиле инсулин. Иако је пацијенту дато мала доза модификованих ћелија и он ће и даље морати да узима дневне дозе инсулина, овај случај указује да се процедура може безбедно извршити.

Следећи корак за истраживаче јесте да спроведу накнадна испитивања како би утврдили да ли ћелије могу дугорочно опстати, што би олакшало контролу болести и потенцијално довело до лечења. Такође, потребно је извршити додатне тестове да би се проверило да ли ова метода функционише и код других пацијената, пише Live science.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Хеликоптери Ка-32 и Супер пума у акцији гашења пожара у Каменој гори

Препоручујемо

Панорама

1 2

ВРЕМЕ СТОЈИ, ЉУДИ ГУБЕ РАЗУМ: Због чега планину Урал називају и најмистериознијом зоном у Русији

21. 08. 2025. у 22:20

Панорама

0 1

ШТА ЈЕ ПОКАЗАО СИГНАЛ „МИСТЕРИОЗНОГ ГИГАНТА“ У СВЕМИРУ: Како се спајају црне рупе

20. 08. 2025. у 22:33

Панорама

0 1

ПСИХОЛОГ ОБЈАСНИО: Ево због чега постајемо зависни од кратких видео снимака на друштвеним мрежама

19. 08. 2025. у 20:22

Панорама

0 0

НОВИ РИЗИК ПРЕТИ ИЗ КОСМОСА: Поред Земље данас пролеће астероид пречника скоро 50 метара, ускоро стиже и 3 пута већи

17. 08. 2025. у 21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације