ВЕЛИКИ КАШАЉ СЕ ШИРИ И У СРБИЈИ: Први симптоми су слични прехлади, на један треба обратити пажњу

ВЕЛИКИ кашаљ шири се и у Србији, као и у земљама региона, а само у Београду у току ове године забележено је 36 случаја оболевања. Поређења ради, прошле године у Београду није пријављен ниједан случај оболевања, а претходне 2021. само два.

Фото Shutterstock

Ширењу доприноси лош одзив за вакцинацију, а подсећања ради, ни прошле године циљани обухват вакцинацијом петовалетном вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б ( (ДТаП-ИПВХиб) није достигла очекивани обухват.

Докторка Ивана Беговић Лазаревић, специјалиста епидемиологије из Завода за јавно здравље у Београду, објашњава за медије да је велики кашаљ, или пертусис, акутно заразно обољење изазвано бактеријом Bordetella pertussis. Први симптоми ове болести јављају се након 7 до 10 дана, а најдуже 21 дан, од контакта са оболелом особом.

Додаје и да се у типичној клиничкој слици великог кашља препознају три стадијума обољења.

- У катаралном стадијуму су доминантни симптоми и знаци слични прехлади - кијање, цурење из носа, благо повишена телесна температура или одсутност њеног пораста, и благ кашаљ, који трају једну до две недеље. У другом, пароксизмалном стадијуму, са појачавањем симптома и знакова обољења из првог стадијума, долази до значајног погоршања тегоба у смислу интензитета и учесталости кашља са пароксизмима, нарочито током ноћи. Трајање другог стадијума инфекције је једна до шест недеља. Између напада кашља особа не мора одавати утисак да је болесна - објашњава др Беговић Лазаревић.

У последњем, реконвалесцентном стадијуму, који траје недељама и месецима након почетка болести, постепено долази до повлачења тегоба и потпуног опоравка оболелих.

Најчешћа компликација великог кашља је запаљење плућа, која је и најчешћи узрок смрти код оболеле одојчади. Неуролошке компликације као резултат смањеног дотока кисеоника у мозак су конвулзије и енцефалопатија. Остале блаже компликације су запаљење средњег уха, анорексија, дехидратација, а као последица повећаног притиска приликом пароксизмалног стадијума долази до крварења из носа, појаве киле и пнеумоторакса (присуство ваздуха у плућној марамици).

Према речима докторке, болест је примарно изазвана токсином.

- Бактерија се причврсти за трепљасти епител респираторног тракта и лучи токсин који изазива парализу „трепљи“ и инфламацију и отежано избацивање респираторног секрета. Пертусис је болест људи и није утврђено постојање другог резервоара инфекције. Адолесценти и одрасли су значајни резервоари Bordetella pertussis за одојчад. У највећем ризику за озбиљне компликације и смртни исход су управо одојчад млађа од 12 месеци, која је невакцинисана или непотпуно вакцинисана. Најзначајнији резервоари инфекције за одојчад су мајке, са учешћем од преко 30 одсто. Према резултатима доступних студија, 12 до 26 одсто одраслих особа са продуженим кашљем серолошки је позитивно на пертусис и стога они представљају значајне резервоаре за даљи пренос инфекције - каже др Беговић Лазаревић. 

Ради се о високо контагиозном обољењу.

Преноси се са оболеле на здраву особу капљицама респираторног секрета које се ослобађају кашљањем и кијањем током катаралног стадијума болести, односно када су оболеле особе најзаразније за своје окружење, као и у прве две недеље после појаве кашља.

- Ређе се проузроковач може пренети индиректно преко свеже контаминираних предмета из околине оболеле особе. Упркос резултатима постигнутим имунизацијом, велики кашаљ је и данас водећи узрок смрти међу заразним болестима против којих се спроводи имунизација. Стечени имунитет након прележане болести није трајан (траје од 5 до 10 година). Поред тога ни вакцином индукован имунитет не траје дуго. Иако је Bordetella pertussis присутна у свим деловима света, највеће стопе инциденције су у земљама са ниским обухватом имунизацијом међу млађом децом (земље у развоју).

- У развијеним земљама највише оболевају невакцинисане бебе, а затим се региструје пораст оболевања код тинејџера. Према подацима Светске здравствене организације, током 2018. године на глобалном нивоу оболело је више од 150.000 особа. Број оболелих од великог кашља на територији Београда у последњих пет година се кретао од 29 регистрованих случајева 2018. године, 14 случајева 2019. године, три случаја 2020. године, два случаја 2021. године, док у 2022. години није било пријављених оболелих од великог кашља. Током 2023. године пријављено је 36 случајева - наводи др Беговић Лазаревић.

Докторка подсећа да је најефикаснија мера превенције великог кашља вакцинација.

- Она је у складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима обавезна за сва лица одређеног узраста. Имунизација против великог кашља почиње са навршена два месеца живота и спроводи се петовалентном вакцином у три дозе са размаком од најмање четири недеље између доза. Прва ревакцина се даје у другој години живота, годину дана (најкраће 6 месеци) након спроведене примарне серије петовалентном вакцином. Друга ревакцина се спроводи четворовалентном вакцином и даје се у оквиру припрема за полазак у први разред основне школе (најкасније у току првог разреда) - подсећа др Беговић Лазаревић.

Циљани обухват вакцинацијом није достигнут

Иначе, као и ММР вакцином, ни вакцинација петовалетном вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б ( (ДТаП-ИПВХиб) није достигла очекивани обухват, у 2022. години износио је 91,9 одсто, показује показује најновији извештај о спроведеној имунизацији Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", због чега стручњаци одавно упозоравају да и неке од ових болести могу да се врате или почну да расту.

Према подацима Института "Батут" прошле, 2022. године од великог кашља у Србији је оболело пет особа, и сви су били са територије Војводине. Исто толико случајева било је и у 2021. години.

Циљни обухват вакцинацијом ДТаП-ИПВ-Хиб вакцином у Србији прошле године, у првој години живота од 95 одсто постигнут је на нивоу 12 округа, а обухват испод 90 одсто региструје се у два округа.

-Анализа обухвата вакцинацијом комбинованом петовалентном вакцином по окрузима показује да је у 2022. години обухват у 12 округа достигао циљну вредност од 95 одсто и више планиране деце, док је обухват мањи од 90 одсто регистрован у два округа. Најнижи обухват од 85,8 одсто региструје се на територији Града Београда.

- Најнижи обухват у централној Србији био је у општинама Сурдулица (70,4%) и Мионица (56%). На територији Војводине најнижи обухват забележен је у општинама Оџаци (79,1%) и Тител (72,1%).

У извештају се подсећа да се ниским обухватом одржава ризик од епидемија.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО: ГЛУМЦИ СУ ТИ КОЈИ БИРАЈУ: Награда публике је та која траје после изазова

Препоручујемо

Др Новости

0 4

КАШАЉ И ЗБОГ СЛИВАЊА ИЗ СИНУСА: Поједине тегобе честе су ноћу, опрез ако имате неку болест плућа

07. 11. 2023. у 19:00

Др Новости

0 0

ОСЛУШКУЈТЕ СИГНАЛЕ КОЈЕ ТЕЛО ШАЉЕ: Ово је 8 знакова који указују да имате неки здравствени проблем

27. 10. 2023. у 15:00

Др Новости

0 2

ОСЕЋАТЕ БОЛ У ГРУДИМА? Никако не занемарујте овај симптом, најављује четири ургентна стања

06. 10. 2023. у 09:30

Друштво

0 5

СТОМАЧНИ ВИРУС ПУНИ ЧЕКАОНИЦЕ У СРБИЈИ: Најугроженији деца и бебе - ово су први симптоми

17. 09. 2023. у 10:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације