ПОСЛЕ 60. ХИПЕРТЕНЗИЈУ ИМА 60 ОДСТО ПОПУЛАЦИЈЕ Упозорење стручњака - са годинама се повећава број оболелих

И. Ковачић

19. 06. 2022. у 09:50

АРТЕРИЈСКА хипертензија лако се дијагностикује, обичним мерењем притиска, али се у чак 95 одсто случајева не зна њен узрок.

ПОСЛЕ 60. ХИПЕРТЕНЗИЈУ ИМА 60 ОДСТО ПОПУЛАЦИЈЕ   Упозорење стручњака - са годинама се повећава број оболелих

Фото Shutterstock

Само код преосталих пет одсто оболелих она је последица обољења бубрега, тј. реноваскуларне етиологје или ендокриног порекла.

Иако је то најраспрострањенија кардиоваскуларна болест, од које у Србији болује 46,8 одсто становништва, професор др Весна Стојанов, кардиолог, хипертензиолог, начелница Центра за хипертензију УКЦС и председник Удружења за хипертензију Србије, каже да проценат оболелих од хипертензије расте са годинама. То потврђује и податком да после 60. године живота од високог крвног притиска пати чак 60 одсто популације.

Који је механизам формирања крвног притиска?

- Артеријски крвни притисак је енергија (сила) потребна за кретање крви кроз систем крвних судова. Ову енергију даје лева комора својом контракцијом (систолом). Истиснута крв из коморе шири аорту и велике артерије, па се тако део енергије, тј. силе преноси на еластична влакна, у зидовима крвних судова, која се истежу. До ширења крвних судова и истезања еластичних влакана у њиховим зидовима долази због деловања још једног значајног чиниоца, отпора у артериолама (периферна васкуларна резистенција). Овај отпор омогућава да се сила рада леве коморе пренесе на еластична влакна у систоли, али истовремено омогућава кретање крви и у дијастоли. У дијастоли лева комора мирује, али се еластична влакна у зидовима великих крвних судова скраћују, тј. враћају се на првобитну дужину, смањују промер крвног суда и на тај начин даље истискују крв коју су аорта и артерије примиле током систоле леве коморе.

Шта то омогућава?

- Ово је механизам који силом истискивања крви и отпором у артериолама омогућава потпуно пражњење крвних судова и непрекидан ток крви у систоли и дијастоли. Трећи чинилац битан за одржавање крвног притиска јесте количина циркулишуће течности тј. минутни волумен срца. Артеријски крвни притисак (АКП) је производ минутног волумена срца (МВ) и укупног периферног отпора (УПО), што се може представити и математичком формулом као: АКП = МВ x УПО. Из овога произилази да је крвни притисак у директној зависности од чиниоца који утичу на минутни волумен (укупна количина циркулишуће течности и контрактилност миокарда леве коморе) и укупни периферни отпор (структуралне промене периферних крвних судова тј. са старењем се повећава периферни отпор због смањења еластичности ендотела тј. зида крвног суда).

Др Весна Стојановић / Фото З. Јовановић

др Весна Стојанов

И шта је онда хипертензија?

- То је по дефиницији хемодинамски поремећај, при коме се артеријски притисак повећава услед промене минутног волумена или укупног периферног отпора.

Зашто до ње долази?

- Артеријска хипертензија настаје као резултат сложених срчаних, бубрежних, неурохуморалних и васкуларних механизама, на које утичу и генетски и фактори спољашње средине. Интеракција наведених бројних фактора резултује ендотелном дисфункцијом и хемодинамским поремећајем артеријске комплијансе, минутног волумена и укупног периферног отпора. Она је у већини случајева (95 одсто) есенцијална, непознатог узрока, а у мањем броју случајева секундарна тј. хипертензија познатог узрока.

Да ли једном измерен притисак изнад 140/90ммХг значи хипертензију?

- Артеријска хипертензија се лако дијагностикује мерењем вредности крвног притиска манометарским или електронским апаратом и ако су вредности 140/90 ммХг и изнад постављамо дијагнозу хипертензије. За правилну дијагнозу потребно је да апарат за мерење притиска буде исправан, адекватно баждарен и да је манжетна одговарајуће величине тј. она треба да обухвати 80 одсто обима надлактице. Честе су грешке при мерењу ако је манжетна неодговарајуће величине. Такође, за мерење притиска не треба користити апарате наруквицу, јер дају нетачне вредности притиска.

Како се правилно мери притисак?

- Три пута у размаку три до пет минута и израчуна се средња вредност. Тако се избегава грешка, јер је увек прва вредност највиша због страха од мерења, а свака следеће је нижа.

Лекар треба да измери притисак на обе руке у сва три положаја (лежећи, седећи и стојећи). Дозвољена разлика у вредности притиска између леве и десне руке је 20/10 ммХг.

Обавезно је мерење притиска у стојећем ставу код дијабетичара и код старијих особа јер се тако открива ортостатска хипотензија (пад притисак у стојећем ставу), која је у чак 26 одсто узрок прелома кука код старијих. Ово је дијгностичка процедура која се уради сваком пацијенту.

Анализе и ултразвук

КОЈЕ све анализе би морале да се ураде када се дијагностикује хипертензија?

- Сваком пацијенту са хипертензијом морамо да урадимо основне биохемијске анализе крви и микроалбуминурију тј. да проверимо да ли има протеине у урину. Ако посумњамо да се ради о секундарној хипертензији, онда морамо да урадимо и нефролошки преглед (протеинурију - пацијент скупља урин 24 сата, затим се ради клиренс урее и креатинина, доплер крвних судова бубрега и ултразвук бубрега), такође је потребно и ендокринолошко испитивање (одређивање катехоламина, али то захтева и искључивање неких лекова пре одређивања катехоламина). Поред овога, сваком пацијенту се ради и ултразвук срца и крвних судова врата.

Када би тебало мерити притисак?

- Пацијенти притисак треба да мере у исто доба дана једном дневно или два до три пута недељно (на исти начин као у ординацији три пута с малим размацима), али не препоручује се често мерење притиска, рецимо 10 до 15 пута дневно. То може да унесе забуну код пацијента, јер притисак је променљива величина и током дана су различите вредности притиска, највише су ујутру кад се будимо, а најниже од 23 до два сата.

Дијагноза хипертензије, ипак, мора да се постави амбулантно, а не на основу кућног мерења?

- Најбољи начин постављања дијагнозе хипертензије је амбулаторно 24-часовно праћење артеријског крвног притиска (АМКП). За ову дијагностичку процедуру индикацију поставља лекар тј. ако код пацијента нема адекватног терапијског одговора, када се сумња да постоји хипертензија белог мантила (пацијент има повишене вредности у амбуланти, а у кућним условима нормалне вредности), ако има ноћне скокове притиска. Пацијент носи апарат 24 сата, који мери притисак током уобичајених дневних и ноћних активности, али води дневник активности и коју терапију узима, и када је узео терапију.

Шта се тиме постиже?

- На овај начин најтачније дијагностикујемо хипертензију, али и хипертензију белог мантила: ако је притисак повишен када је стављен и када се скине апарат, а остале вредности су нормалне и не захтевају терапију него праћење на шест до 12 месеци. Такође, имамо регистроване ноћне вредности и ако имамо изстанак ноћног пада притиска, за 10 одсто, то већ указује да се можда ради о секундарној хипертензији и захтева даље испитивање. Изостанак ноћног пада притиска налазимо и код пацијента који су радили ноћну смену и то не захтева додатно испитивање. Ова дијагностичка процедура - АМКП је једино валидна за постављање дијагнозе хипертензије код трудница.

Мора ли да се испита и стање крвних судова?

- За правилну дијагнозу артеријске хипертензије неопходно је да се одреди и еластицитет тј. крутост крвног суда. С старењем смањује се еластичност крвних судова и долази до оштећења ендотела крвног суда што доводи до пораста вредности притиска. Зато је важно да сваком пацијенту урадимо процену крутости крвног суда, јер те вредности утичу и на избор антихипертензивне терапије. Ово можемо да урадимо једним мерењем у ординацији помоћу апарата сфигмокора или артериографа.

Фото Shutterstock

Шта се још примењује у дијагностици?

- Помоћу торакалне биоелектричне импеданце можемо да одредимо три кључна параметра који утичу на формирање вредности крвног притиска тј. количину циркулишуће течности, периферни отпор и контрактилност срчаног мишића. У зависности који је параметар поремећен, опредељујемо се за одговарајућу терапију тј. сваки пацијент има свој лек или своју комбинацију лекова, нема универзалних лекова. Апарат ТАСК ФОРЦЕ монитор поред ових параметара даје мгућност праћења симпатичке, парасимпатичке активности, барорецептора, повезаност крвног притиска и срчане фреквенце, процену стреса. Овим прегледом можемо да дијагностикујемо и хипертензивну реакцију на мерење притиска.

Овај апарат се користи и за испитивање узрока синкопе (губитка свести).

Ако се дијагностикују промене на крвним судовима, колико то утиче на хипертензију?

- Новијим апаратом - мобилографом, поред 24-часовног праћења артеријског притиска, пратимо и централни притисак и параметре за одређивање крутости крвних судова. То су важни параметри који говоре о старости крвних судова и колико је напредовала атеросклероза. На тај начин боље процењујемо оштећење циљних органа. Поред овога 24-сатног прате се и параметри количине циркулишуће течности и периферног отпора, заправо кључних параметара који учествују у формирању повишеног крвног притиска.

Да ли то може да помогне и при одређивању терапије?

- Овим апаратом можемо да поставимо дијагнозу повишеног крвног притиска, да ординирамо праву терапију пацијенту и да пратимо ефекат примењене терапије. На тај начин поштујемо индивидуални избор антихипертензивне терапије. Апарат пацијент носи 24 сата и обавља своје уобичајене дневне и ноћне активности.

БОНУС ВИДЕО - Вежбе за рамена: Ослободите се напетости након дуготрајног седења

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

РУСКИЊУ ПИТАЛИ КАКО ЈЕ У СРБИЈИ, А ОНА СВЕ ШОКИРАЛА ОДГОВОРОМ: Коментари непрестано пљуште (ВИДЕО)

РУСКИЊУ ПИТАЛИ КАКО ЈЕ У СРБИЈИ, А ОНА СВЕ ШОКИРАЛА ОДГОВОРОМ: Коментари непрестано пљуште (ВИДЕО)

СТРАНЦИ који не познају најбоље географију Европе често мешају Србију и Сибир, па у ту рачуницу понекад додају и Сирију, а у прилог томе говоре бројне ситуације када нас је неко упитао одакле смо и да ли је ту много хладно.

29. 01. 2023. у 17:33

Коментари (2)

У НОЛЕТОВОЈ СВЛАЧИОНИЦИ И ЖЕНА, А НИЈЕ ИЗ ПОРОДИЦЕ: Ево с ким је Новак Ђоковић најпре прославио гренд слем титулу на Аустралијан опену