ПОСЛЕДИЦА КОРОНА ВИРУСА: Депресија најчешћи ментални поремећај данас, у порасту најмање 25 одсто
ПАНДЕМИЈА ковида 19 значајно је утицала на ментално здравље: глобална распрострањеност анксиозности и депресије порасла је за чак 25 одсто само у првој години пандемије.
Фото Shutterstock
Аутори истраживања у 10 земаља, укључујући и Србију, овај податак изнели су уз објашњење да је врло вероватно да је пораст учесталости ових менталних стања сада још већа.
У централној и источној Европи и на Балтику, више од 2,4 милиона људи пати од депресије 4. Иако је број висок, депресија је, како је упозорено на панел дискусији на Глобсек форуму 2022, недовољно препозната с озиром на то да велики део популације и даље има предрасуде у вези са проблемима менталног здравља, а према локалним подацима, већина случајева депресије се и даље не лечи.
Истовремено, контекст пандемије учинио је ову тему релевантнијом него икада, а доктори и академици широм света назвали су је "тиха пандемија депресије".
Представници влада, као и здравствени радници и представници пацијената, сагласни су да брига о депресији мора бити у центру пажње у региону. Њихови извештаји садрже низ препоручених акција за побољшање управљања и негу пацијената са депресијом у региону, а то је сублимирано у заједничком документу - Меморандум пацијената, којим се захтева већа укљученост пацијената и унапређење квалитета неге особа оболелих од депресије.
Злоупотреба алкохола
У СРБИЈИ је јун проглашен за месец менталног здравља, како би се већа пажња усмерила управо на бригу о менталном здрављу. Прва урађена национална студија о процени менталног здравља показала је да у овом тренутку 15,2 одсто становништва испуњава критеријуме неког психичког поремећаја. Др Милица Пејовић Милованчевић са Института за ментално здравље каже да је и за стручњаке било изненађујуће да депресију има око 2,2 одсто становништва, анксиозне поремећаје 1,8 одсто, а најчешћи проблем у Србији је злоупотреба алкохола - 7,2 одсто становништва.
Депресија је најчешћи ментални поремећај данас. Светска здравствена организација процењује да погађа више од 40 милиона особа у Европској унији, што чини 4,3 одсто Европљана.
- Од депресије болује 3,8 одсто становништва широм света, укључујући пет одсто одраслих, а овај проценат је још виши када је реч о особама старијим од 60 година. Баш као што покушавамо да се ухватимо укоштац са пандемијом ковида 19, морамо се фокусирати на борбу против овог све већег проблема који погађа целокупно друштво - рекао је Јозеф Шувада, члан Извршног одбора СЗО.
Десет тимова стручњака и истраживача из централне и источне Европе и Балтика анализирало је бригу и лечење депресије у својим земљама, а затим сумирало и представило резултате рада на Глобсек форуму 2022. у Братислави. Истраживање о депресији у 10 земаља део је ширег истраживања које обухвата евалуацију кључних националних здравствених политика и услуга намењеним особама које пате од депресије у Белгији, Француској, Италији и Румунији.
- Упркос очигледној потреби да се унапреди брига о менталном здрављу, већина земаља централне и источне Европе и Балтика заостаје за ЕУ просеком по питању укупних улагања.
Фото: Free Images Pixabay
Професионалне капацитете, као и бригу заједнице о људима који су у највећем ризику од депресије, такође треба унапредити - рекла је Ана Михалкова, регионални координатор Истраживања о депресији.
Стручњаци су истакли да је интегрисана нега - систем усредсређен на пацијента, који подржава особе са депресијом током њиховог живота и у целом здравственом систему, од суштинског значаја за пружање адекватне подршке и лечења. Интеграција услуга менталног здравља и услуга социјалне помоћи може повећати стопу лечења и смањити терет болести.
- Захтевамо од доносилаца одлука да унапреде интегрисане системе неге, прикупљање и коришћење података, ангажовања пацијената и укључивање технологије у лечење - изјавио је Богдан Добник, директор удружења пацијената ОЗАРА из Словачке.
Андреј Врсански, директор Лиге за ментално здравље, највеће кровне организације корисника и пружалаца услуга менталног здравља у Словачкој, рекао је да пацијенти оболели од депресије и њихове породице заслужују исту врсту стратешког плана као и пацијенти који болују од карцинома.
Након деценија недовољно финансираних система заштите менталног здравља и дугих дискусија о реформама, представници власти у региону изразили су спремност да депресију ставе на дневни ред.
БОНУС ВИДЕО - Вежбе за рамена: Ослободите се напетости након дуготрајног седења
Препоручујемо
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Коментари (0)