Др Новости

ЕЛЕКТРОДЕ У МОЗГУ ЗА ТРЕЋИНУ СМАЊУЈУ ДОЗУ ЛЕКА: Докторка Марина Светел о новој методи лечења Паркинсонове болести

И.К.

23. 08. 2021. у 13:30

ЗА један одсто од 15.000 оболелих од Паркинсонове болести у Србији, дубока мождана стимулација, интервенција која је недавно први пут примењена у Клиници не неурохирургију УКЦС, велика је нада да ову болест могу да држе под контролом са мањом дозом лекова. Иако, нажалост, не може да се примени код свих, интервенција на коју су оболели из Србије раније упућивани у Праг, бар малој групи пацијената обезбедиће бољи квалитет живота, а после прва два пацијента оперисана крајем јула, следећа два биће подвргнута хируршком захвату у септембру.

ЕЛЕКТРОДЕ У МОЗГУ ЗА ТРЕЋИНУ СМАЊУЈУ ДОЗУ ЛЕКА: Докторка Марина Светел о новој методи лечења Паркинсонове болести

Како се одређују најподеснији кандидати за ову комплексну неурохируршку интервенцију, коју заједнички изводе неурохирурзи и неуролози, и како се захват ради, за "Новости", објашњава професор др Марина Светел, неуролог УКЦС:

- Реч је о хируршком захвату којим се оболелима од Паркинсонове болести и невољних покрета, у мозак уграђују електроде које стимулишу мозак на начин који омогућава да се болест држи под контролом. Кандидати за овај начин лечења су пацијенти који имају добар одговор на терапију „леводопом”, основним леком за лечење Паркинсонове болести, али код којих су се појавила нежељена дејства овог медикамента, најчешће у виду скраћивања времена његовог деловања, или је дошло до појаве невољних покрета који су често онеспособљавајући.

Зашто је проблем да се код њих настави са "стандардном" терапијом?

- Даље повећање дозе лекова довело би до погоршања описаних терапијских компликација, док ова операција омогућава смањење дозе лекова за трећину. Самим тим се постиже и смањење нежељених ефеката, али уз добру моторну контролу. При томе, потенцијални кандидати морају да буду недементни и не смеју да имају нестабилну психијатријску болест.

Да ли су ефекти дубоке мождане стимулације увек онакви какви се очекују?

- Интервенција се ради само једном, а у ретким случајевима ако је дошло до померања електроде, њихове физичке повреде или инфекције, операција може да се понови. Ефекти су врло варијабилни када су у питању стабилност, поремећаји хода, говора и гутања, спавања и мокрења.

Овом методом могу да се лече и оболели од невољних покрета.

- Када је у питању дистонија, најчешће се оперишу пацијенти код којих је невољним покретима захваћено цело тело, а лекови су у таквим облицима болести неефикасни. У том смислу ни после операције, чак и када ефекат не би био очекивани, примена лекова не би била потребна. Уколико стање после операције буде боље, а остане захваћен само део тела невољним покретом, можемо применити ботулински токсин.

Шта се тиме постиже?

- Ботулински токсин решава проблем дистоничких невољних покрета када су захваћене само мање мишићне групе. Тада је он довољан и представља суверено средство за лечење. У генерализованим облицима болести немогуће је применити га јер би дозе које дајемо могле да буду небезбедне. У таквим случајевима би хируршка интервенција била терапија избора уз по потреби додавање ботулинског токсина у мишиће у којима невољни покрет настави да буде присутан.

Оптимална доза препарата

Има ли неких специфичних разлога због којих пацијент не може да се лечи дубоком можданом стимулацијом?

- Занимљиво је да је најчешћи разлог одбијања кандидата за ову методу лечења, чак 50 процената њих, субдозирање антипаркинсоним лековима. Дакле, пре одлуке о операцији пацијент мора да буде на оптималној дози лекова, како би могао да се донесе закључак о његовој подобности за интервенцију.

Да ли би дубока мождана стимулација могла да помогне у лечењу депресије и других менталних поремећаја?

- Дубока мождана стимулација би могла да нађе своје место и у терапији писхијатрјских болести, али смо ми неуролози и наша је пажња усмерена ка лечењу неуролошких болести.

Колико кандидата има

тренутно у Србији за лечење дубоком можданом стимулацијом?

- Око 150. Али, говоримо о идеалним кандидатима. У том би броју било много оних који би имали озбиљне разлоге да не буду оперисани. Чак и да је потребна, операција се неће обавити код особа са тешком хипертензијом, дијабетом, изменана на магнентној резонанци мозга...

Како се лечи већина оболелих од Паркинсонове болести?

- Већина наших пацијената се лечи лековима који су доступни свуда у свету. Углавном, нема лекова који нису доступни. Када је у питању узнапредовала болест још немамо субкутану инфузију апоморфина и препарате леводопе који се дају директно преко отвора у танко црево. На сву срећу кандидата за овај начин лечења је мало, а саме процедуре примене ових лекова су компликоване.

20. 08. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 12

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

Друштво

0 1

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.

13. 04. 2024. у 10:00

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

Познати

0 0

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.

РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Јер, иако најновије вести на тему "спортске санкције Русима" уопште нису наивне када се ради о поменутој држави, последња дешавања везана за руске спортисте - помало су изненађујућа. И, тичу се - Украјинаца.

23. 04. 2024. у 18:44