БОГ ЈЕ С НАМА, И НИСМО САМЕ: Монахиње одсечене од света послале ову поруку
НИСМО саме, са нама је Бог! А ко онда може против нас? Нико!
Фото Приватна архива
Ово је порука монахиња Синклитикије и Босиљке које тихују у манастиру Преображења Господњег на Сомини у Херцеговим лукама - Бањанима, никшићкој општини, метоху манастира Косијерево, које су данима завејане и одсечене од света због великог снега који је нападао близу једног метра!
- Чуо сам се са монахињама мобилним телефоном када су ми саопштиле да су добро и да се радују зимским чаролијама. Казале су да за њих велики снегови нису ништа ново јер са сметовима другују готово сваке зиме - каже, за "Новости", Жељко Шапурић, уредник групе "Бањани Опутна Рудина".
- Ипак, познајући ћуди те планине покренуо сам иницијативу да једна група младих и храбрих Никшићана, који се добро сналазе у оваквим условима, дођу до сестринства манастира и помогну са основним животним потрепштинама.
ЗАХВАЛНЕ НА ПОЖРТВОВАЊУ
И ЈАНКО Вујовић и Драган Бабић, такође Никшићани, кренули су на пут до манастира у Сомини, али их је велико невреме омело да дођу до сестара Синклитикије и Босиљке. Они су комбијем успели да дођу до куће Орбовића, која је од манастира удаљена пет километара, где су оставили све оно што је сестрама потребно за живот.
- Благодаримо на њиховом пожртвовању - каже сестра Босиљка. - Ми планирамо да, када мало време попусти, да се спустимо до села и преузмемо дарове.
Брзо су реаговали Драган Радовић, Видоје Перовић, Жељко Мирковић и Марко Блечић који су успели моторним санкама да дођу до монахиња. То је, заправо, у тој недођији био једини начин да се на време стигне. Допремили су им петролеј за лампу јер соларни систем у манастирском комплексу не функционише због дотрајалих акумулатора. И уместо страха и зебњи, ове момке дочекале су Синлитија и Босиљка са великим осмехом и радошћу.
Фото Приватна архива
- Упркос невремену нама ништа не недостаје. Питале смо их - јесте ли победили страх! Јер пут до нас у овим данима је заиста немогућ. Пријатно су нас изненадили и хвала им за жртву коју су због нас поднели - каже сестра Синклитикија.
-Службе обављамо док је дневне светлости док у конаку користимо лампе. То мало струје што произведу акумулатори дође нам да допунимо мобилни телефон и зовнемо Жељка Шапурића у случају потребе. Црква је нада и спасење где год да сте. Велико хвала овим дивним људима који су нас се сетили и обишли.
Препоручујемо
МЕДОЈЕВИЋ: Кад најкорумпираније организије ЕУ и ЕК држе предавање о корупцији
09. 12. 2025. у 16:11
ОСУЂЕНА ВЕСНА МЕДЕНИЦА: Ђукановићева председница Врховног суда мора на робију
02. 12. 2025. у 10:53
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (5)