МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ О ГРЕХУ И СМРТИ: Један од последњих тектова умировљеног митрополита

Д.М.

30. 10. 2020. у 15:59

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ О ГРЕХУ И СМРТИ: Један од последњих тектова умировљеног митрополита

Фото: Архива Новости

НЕПОСРЕДНО пред смрт митрополит Амфилохије је написао текст за књигу "Живот, смрт, вечност" Милана Шарца, која ускоро излази из штампе.

Шарац каже да је митрополита доживљавао као Бога и кад би сви људи били као он овај свет би био рај. Зато је одлучио да у дану његовог упокојења "Новостима" ексклузивно дозволи да пренесу Амфилохијева размишљања о греху и смрти:

- Грех, као погрешна усмереност човека, његовог ума и његове воље, страсти као неприродни и противприродни начин живљења, отуђују човека. А, преко њега и творевину од воље Божије, тиме и од сопствене природе и правог пута остваривања њеног смисла и постизања циља постања и постојања.

Човек после смрти, сагласно њему, у трећи дан мења свој изглед (вид), у девети дан се распада његов организам, сем срца. У четрдесети дан се распада и срце као срж његове телесности. У процесу распадања се догађа обратни ток од онога који се догађа при човековом обликовању. Наиме, при постанку код човека се у трећи дан обликује срце, у девети дан се згуснуло сво тело, а у четрдесети дан човек задобија свој савршени пуни изглед (вид). Било би веома занимљиво упоредити ово схватање са савременим научним сазнањима о обликовању односно декомпоновању људског тела.

Молитвени помен значи спасоносно праћење човечијег тела пуног љубави у том његовом распаду који није нестајање, него предуслов новог обликовања и начина постојања. Да се ради, не о коначном нестанку, него о новом животу тела потврђује и Христово тродневно васкрсење, деветодневно јављање и четрдесетодневно вазнесење на небо.

Онај који је од Дјеве примио човечије тело, човечију природу, својим васкрсењем и вечном присутношћу, као и телесним вазнесењем постаје и остаје квасац и чувар тела сваког човека и обновитељ.

Дирљиво је анђеоско сведочење да душа умрлога прва три дана остаје, ради своје утехе и ради сродника у њиховој близини. После трећег дана крштена душа се узноси и поклања Господу Богу, по угледу на васкрслог Христа. Следећа три дана анђео јој показује добра праведника, а онда и муке грешника, подсећајући је да је на земљи принета у девети дан жртва Богу за њу. Како у трећи тако и у девети дан. Душа у страху и трепету сагледавајући своја дела добра и зла, поново излази пред Бога да би у четрдесети дан, кад се за њу приноси молитвени литургијски помен на земљи, примила припремљено место, по делима својим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)