Црна Гора

ИЗА РЕШЕТАКА ЈЕФТИНИЈИ ЖИВОТ: Осуђеници због недостатка новца приморани да се враћају криминалу

И. СТОЈАДИНОВИЋ

17. 08. 2020. у 17:30

ИЗВЕШТАЈ Завода за извршење кривичних санкција показује да су повратници чинили 48 одсто укупно примљених осуђеника на издржавање казне током 2018, па је јасно да ресоцијализација у Црној Гори не даје очекиване резултате.

ИЗА РЕШЕТАКА ЈЕФТИНИЈИ ЖИВОТ: Осуђеници због недостатка новца приморани да се враћају криминалу

Штавише, испоставило се да је управо новац до којег бивши осуђеници тешко долазе, односно потреба за економским оснаживањем, разлог који их поново смешта иза решетака. Притом, осуђеници су - сходно Закону о извршењу казни затвора, новчане казне и мера безбедности - дужни да раде током одслужења казне, па је јасно да не беже од посла, већ од немаштине.

А, на име зарада, затвореницима у 2018. исплаћено је укупно 178.366 евра - 14.863 месечно - а око 310 њих је имало право на накнаду од најмање трећине минималне нето зараде која у Црној Гори износи 222 евра. У просеку, сваки затвореник је за послове у столарској, браварској или електричарској радионици, те у магацину, кантини и на фармама у просеку зарадио по 47,9 евра. Од укупне накнаде за рад, 30 одсто се одваја за депозит осуђеног лица, као уштеђевина коју добија приликом пуштања на слободу, док остатком може слободно да располаже.

- У затвору сам провео 39 месеци "у цугу" и, када сам изашао 2015, од прикупљеног депозита сам добио 300 евра, што је било недовољно за било какав почетак нормалног живота, јер послодавци нерадо ангажују оне који су били на издржавању казне - објашњава саговорник "Новости", који је желео да остане анониман. - Иза решетака сам радио као бравар, а највећи и најтежи послови су везани за затворску кантину, односно истоварање камиона, те паковање кеса са поруџбинама затвореника. Асортиман је као у цивилном животу, али су цене више него удвостручене.

Притом, до преласка у полуотворени део, зарађивао је 70, а онда му је плата скресана на само 25 евра.

- Затвореници у либералнијем режиму су дужни да раде јер им је запрећено враћањем "у круг", а свако одбијање рада за снабдеваче попут "Волија" и "Франце" значи и губитак погодности изласка на викенд - наставља искусни саговорник. - Иначе, свакоме треба нека подршка кад изађе, да се не би опет вратио у затвор, али ја нисам осетио било какве користи од процеса ресоцијализације, већ сам се осетио додатно искоришћеним, па и злоупотребљеним. Посебан проблем је и то што не постоји припрема за суочавање са спољашњим светом, а током више од три године у затвору, само сам неколико пута био у прилици да поразговарам са психологом.

Из Завода за извршење кривичних санкција, нажалост, ни после две седмице нико није био расположен за разговор.

ДИСКРИМИНАЦИЈА У КОНКУРСИМА

ПРВИ човек НВО "Рука руци" Владимир Павићевић истиче да - првенствено због недостатка воље, али и стручног кадра - не постоји ни рехабилитација затворске популације.

- У затвору је подједнако тешко наћи посао, као и на слободи. Истина је и да од те накнаде не могу себи да обезбеде ни кафу, ни цигарете, па многе помажу породице - тврди Павићевић.

Истиче и то да сваки осуђеник који жели да ради очајнички покушава да свој живот врати у нормалу, па му није познат ниједан случај да је бивши осуђеник направио било какав проблем на послу, јер је свестан шта га чека уколико изгуби радно место. Проблем је, каже, и то што је услов за добијање великог броја послова управо то да кандидат није осуђиван!