ПРЕДСЕДНИЦИ ПРИМОРСКИХ ОПШТИНА НЕ ОДУСТАЈУ : Треба променити статус „Морског добра“
Позив да на дневни ред заседања Скупштине ЦГ уврсти предлоге измена закона о морском добру упућен је са састанка председника свих приморских општина, председнику Скупштине Андрији Мандићу.
Фото: РТ ХН
Сигурни у исправност иницијативе они су позвали посланике да допринесу процесу децентрализације и демократизације кроз измене статуса и деловања постојећег ЈП „Морско добро“. То је верују једини начин да се грађанима обалног дела Црне Горе омогући активно укључивање у одлучивање о својој будућности.
Председник Котора Владимир Јокић, оценио је да би то представљало историјски тренутак за читаво друштво.
-Дошли смо до тренутка да су сви посланици са црногорског приморја јединствени у подршци наших предлога. Упућујемо позив свим посланицима, независно од политичке групације којој припадају, да подрже нашу иницијативу, како би се грађани приморја о својој будућности питали у својој кући - казао је Јокић.
Фото: РТ ХН
Предложеним законским изменама планирана је трансформација предузећа „Морско добро“ у регулаторну агенцију, која би постављала обавезујуће смернице, чиме би се омогућило квалитетније и транспарентније управљање морским добром, кључног ресурса свих приморских општина у Црној Гори, оценио је председник Бара, Душан Раичевић. Он је подсетио како је ова иницијатива упућена Скупштини Црне Горе у децембру 2024. године.
Председник Општине Тиват, Жељко Комненовић, истакао је јединствени став приморских општина да се не укључују у радне групе, нити дају нова решења док се не заврши скупштинска процедура која се односи на предлоге дате крајем прошле године.
- Са Министарством просторног планирања, урбанизма и државне имовине, а посебно са ЈП за управљање морским добром свешћемо комуникацију на минимум. Не желимо прекид дијалога, али морамо да пошаљемо јасну поруку да се игнорантски однос према нашим захтевима не сме и не може наставити - одлучан је Комненовић.
Председник општине Будва Никола Јовановић оценио је да су заједнички проблеми грађана ујединили локалне управе са приморја. Нагласио је да су они за сарадњу са Владом и Скупштином Црне Горе, међутим, критиковао је њихову неозбиљност у прихватању иницијатива. И закључио да ће заседање Скупштине бити тест за оне који желе у Европску унију, посебно по питању децентрализације, која подразумева враћање ресурса приморским општинама.
На забринутост приморских општина због скупштинске расправе о Просторном плану Црне Горе, подсетио је председник Улциња Генци Ниманбегу и апострофирао да је јединствен став да расправу треба одгодити ради израде додатних анализа,
Због проблема у саобраћају позвани су надлежни да интензивирају радове на свим деоницама пута од Дебелог Бријега до границе са Албанијом.
Председник Херцег Новог, Стеван Катић осврнуо се на граничне прелазе у општини Херцег Нови и вишесатна чекања. Ово је значајан проблем за развој туризма, а план за решавање укључује иницијативе за убрзање процедура преласка државне границе, навео је Катић и додао да треба иницирати укључивање локалних самоуправа у доношење одлука, посебно око обилазнице и изградње јадранско-јонског аутопута.
Упућена је заједничка изјава председнику Владе ЦГ Милојку Спајићу и затражено хитно проширење капацитета регионалне депоније Можура.
Препоручујемо
ГОЛООТОЧАНИ У ЗАБОРАВУ: Милатовић апелује да се донесе Закон о рехабилитацији политичких затвореника
21. 01. 2026. у 05:00В.К.
ШЋЕКИЋИ ИСПЛИВАЛИ КРСТ:Богојављење свечано обележено на светим водама Лима
19. 01. 2026. у 17:38
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)