Црна Гора

ИНСТИТУТУ ИГАЛО НОВА ШАНСА У НОРВЕШКОЈ: За 2024. треба да се пријави на тендер

В.В.

28. 09. 2023. у 16:41

Најављени прекид норвешког програма за наредну годину, премда сарадња Института Игало са норвешким Фондом здравства траје педесет година, био је повод састанка менаџмента ове установе и представника Норвешке.

ИНСТИТУТУ ИГАЛО НОВА ШАНСА У НОРВЕШКОЈ: За 2024. треба да се пријави на тендер

Објашњено је: лоша финансијска ситуација пресудила је доношењу одлуке.

Према речима вд директора др Сава Марића, закључак је да Институт није дисквалификован за 2024. годину, већ шансу може да тражи на новом тендеру који расписује норвешки Фонд.

– Имамо поново право да учествујемо. Молио сам их, ако осим финансијске ситуације, имају још неке сугестије према нама, да нам кажу, да то поправимо и евентуално смањимо разлоге због којих не бисмо били домаћини Норвежанима. постоји. Тендер ће бити расписан за 15 дана, имамо месец да се пријавимо, па оптимизам још увек постоји, објаснио је др Марић.

Изузетно је важно да делегација из Норвешке није имала примедбе на медицинске програме који су према анкетама добили оцену 4,55, али је неопходно решити финансијске проблеме, обезбедити редовна примања запосленима, боље услове рада и потписати колективни уговор.

То се у потпуности подудара са захтевима радника који су тражећи испуњење тих захтева у протеклом периоду организовали бројне протесте па и петицију коју је потписало више од 20 хиљада грађана који тарже спас за Институт.

– Ако прихватимо колективни уговор и решимо дуг према Југобанци АД Београд, већ смо доста променили… Норвежани не траже револуцију од нас, реални су у свему, као што су реални да нас је ковид две године уназадио, и њих као богату економију, а не нас као земљу у транзицији – истиче др Марић.

Катић је информисао чланове делегације из Осла да је Институт већински у државном власништву, као што је и норвешки Фонд здравства и поручио им да предност на тендерима треба дати управо државним компанијама.

Институт Игало у наредном периоду неће бити понуђен на тендерску продају, објаснио је др Марић. Према његовим речима прихватљивије је решење да држава откупи део акција мањинских акционара, а ако држава буде имала 84 или свих 100 одсто власничког удела, онда има начина и за значајнију финансијску ињекцију Институту.

- Тада би одређена средства утрошили за враћање дугова, а други део за реновирање капацитета. Тако би могли да говоримо и о подизању цена, јер понуда мора да буде квалитетнија да би цене биле више – казао је др Марић и апострофирао да су услуге сличне онима које пружају у Игалу у Бугаској и Румунији три пута скупље.