СУЗЕ НА КРСТАЧИ:Тог кобног 6. априла 1941. бомбе су убиле 150 Подгоричана

И овог 6. априла свеће и очева слика наслоњена на једном бетонском блоку који притиска саксија са вештачким цвећем и крстача на којој пише: „Овде су гробови жртава бомбардовања“ недалеко од цркве Светог Ђорђа у Подгорици, све је што евоцира на најстрашнији догађај од пре 82 године, када су бомбардери ударили на варош подно Горице (када и Београд), са двомоторним бомбардерима „савоја маркети“ из правца Скадра сејући смрт.

В.К.

И после толико времена, данас се приликом грађевинских радова у Подгорици могу видети неексплодиране бомбе или чак у коритама река.

Пролећни северац је „миловао“ лице јединог посетиоца овог безгробног места људи чије кости прекривају бусени траве хаџи Богољуба Велимировића. Емоције се ни овогпута нису успеле савладати, док су сузе су његових образа капале на крстачи.

Тог кобног дана 1941.године, 19 гвоздених птица убило је око 150 Подгоричана, а међу њима је било и целих фамилија. Породица Марка Велимировића, подгоричког терзије,такође је једна од страдалних. Италијанска бомба убила је његову мајку Милицу (60), супругу Марију, синове Милорада (21), Василија (7) и ћерку Драгињу (13). Захваљујући хаџи Блажу Прелевићу, на месту страдања код цркве Светог Ђорђа постављен је крст који сведочи о тим злим временима. Хроничари су записали да је Подгорица која је имала 16.000 становника, у Другм светском рату бомбардована чак 84 пута!

Огорчен је Богољуб  Велимировић због немара општинских, али и државних власти што су заборавиле на овај тужни догађак и невине жртве њихових суграђана. Нада  се да  ће политичке промене у држави као и у Подгорици помоћи да се на простору код цркве Светог Ђорђа сакупе разасуте кости у једну костурницу која би сведочила о њиховом страдању. Једини грех био је што су били живи.

-Ми, потомци невино страдалих Подгоричана, по ко зна колико пута тражили смо од надлежних  да из пијетета према жртвама бомбардовања коначно после  толико времена обаве цивилизацијски чин, сакупе разасуте  кости и достојно их похране у заједничкој костурници, каже огорчени Велимировић. –Сваки пут када бих овде дошао срце би ме заболело. Увек би се рађала нада да ће наредна годишњица бити обележена достојанственије, али ништа од тога. Као што видите и данас сам  овде сам над сенима  мојих и њихових суграђана.

У прошлом веку Подгорица је често била на мети напада из ваздуха. Град се ниједним обележјем није одужио невиним жртвама бомбардовања из Другог светског рата. Ни мањег града, ни више  бомби које су пале на њега у 20.веку. На Подгорициу су агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене становнике, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.   Последице тешких разарања осећале су деценијама многобројне генерације. Не зна се колико је Подгоричана стрдало у јуришима бомбардера, прича се –више од две хиљаде! Објављено је да је најтеже  било 5.маја 1944.када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона.

Да се зла времена никада не забораве потрудио се својевремено Коста Чакић, новинар и публициста, чија је оловка оставила веран запис. Први пут, како наводи у књизи хроници о бомбардовању Подгорице „Пакао под Горицом“, варош на обали Мораче је нападнута из ваздуха 10.августа 1914.године у Првом светском рату, када је погинуо један официр, осморица војника и 13 грађана. Следећег  пута бомбардовање је уследило 16.априла, па 4.јуна и 24.децембра 1915.године, али најсмртоносније су биле оне бомбе које су падале током Другог светског рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације