"ЉЕТОПИС" БАЊАНА И РУДИНА: Представљен пети број

Novosti online

03. 12. 2021. у 17:01

Представљању петог броја „Љетописа", који је објавило Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић", одазвали су се старине и млади, близу 100 оних који живе у Београду и Србији, а воде порекло са простора старе Херцеговине и Црне Горе о чијем наслеђу се стара и подсећа ово удружење.

ЉЕТОПИС БАЊАНА И РУДИНА: Представљен пети број

Удружење Бањана и Рудињана

Стихове из последњег „Љетописа", који излази једном годишње, а пауза је начињена због епидемије вируса корона прошле године, говорио је глумац Београдског драмског позоришта Саво Радовић, такође пореклом из Бањана.

Професор Часлав Копривица навео је да је страховао да се окупљање и излажење "Љетописа" неће одржати, али је признао да је то било неоправдано и да је синоћ у сали Привредне коморе Београд било до сада понајвише „племеника и племеница".

„Племе и црква су биле све. Како је држава јачала слабила је улога племена. Одавно племена не постоје као колективни субјект. Ми се и даље окупљамо, памтимо и сведочимо", рекао је Копривица.

Копривица је рекао да је потребно сетити се „литијашке 2020. године" и да је оно што се десило у Црној Гори показало да је племенски дух жив.

- Где год да живимо чувамо оно што нам је било заједничко са прецима - рекао је Копривица.

Професор Веселин Матовић, који је као средњошколски професор у Никшићу почетком 2004. године, заједно са супругом Радмилом и 26 колега, одбио да изводи наставу у знак протеста због преименовања српског језика у црногорским школама, један је од приређивача „Љетописа". Он је говорио о споменичком наслеђу из 14. и 15. века на простору Бањана и о његовој неистражености.

- Око наслеђа стећака се води велика полемика чији су. Ипак, показало се, представљају православне надгробне споменике. Поставља се питање како су настајали. То су огромни монументи. Комади од десет тона. Ко су били ти људи, како су градили? Јесу ли то били преци наших предака - запитао се Матовић. Додао је да нема ниједне цркве у Бањанима која нема један или два скупа у години.

Главни уредник "Љетописа" Милутин Мићовић говорио је о узорима. Човек не може да постоји, навео је, ако нема у свом животу неког узора.

- Ако приметите како је писао владика Сава Косановић видећете да је Андрић имао узора у њему - навео је Мићовић.

Племе, како је рекао, повезује са племићством и племенитошћу.

- Наш неписмени човек је умео да чува наслеђе, небески образ, достојанство. Ми не би могли без њих - рекао је Мићовић.

Домаћин окупљања био је председник Удружења Бањана и Рудињана „Владика Саво Косановић" Бранислав Баћовић. Вече се завршило уз мудре речи „Ко слуша умеће да говори", песму младе Јелене, гуслање Огњена и њиховог оца Ђока Копривице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)