ПОД ЛОВЋЕНОМ ЗА 8 ВЕКОВА 56 ВЛАДИКА: Јован Маркуш, истраживач историје цркве, једина епископија чији континуитет није прекидан од оснивања

ПРАВОСЛАВНИ верници Црне Горе се не одричу својих 56 владика (епископа и митрополита) у досадашњој историји Зете и Црне Горе од 1219. до 2021.

Фото Д. Миловановић

Митрополија црногорско-приморска је 1219. године основана апостолском мисијом Светога Саве, који је по предању устоличио првог епископа зетске епископије, свог ученика Илариона Шишовића из Грађана, 1220. године. Њен први назив је Епископија зетска, а седиште се налазило на подручју Подгорице, потом у манастиру Михољска превлака код Тивта.

Поводом предстојећег устоличења митрополита Јоаникија, Јован Маркуш, публициста и истраживач историје наше цркве, подсећа да су за овај трон, који је основао духовни отац Свети Сава, баштинећи свеукупно хришћанско наслеђе древне Диоклије, потоње Зете, везани архијереји - епископи и митрополити - једине епископије и митрополије Српске цркве чији континуитет није прекидан од њеног оснивања.

- Треба истаћи да после укидања Пећке патријаршије, у доба турске окупације 1766. године, само на трону Цетињске митрополије никада није било епископа Грка. Међу епископима и митрополитима било је светитеља, исповедника, мученика, великих песника, књижевника, историчара, филозофа, научника, преводилаца, црквених организатора и великих државника, чија дела и живот заслужују детаљније проучавање и презентовање садашњим и будућим генерацијама. Сачињавање хронолошког списка епископа и митрополита само је подсећање на личности које су вишеструке обележиле историју не само Епископије и Митрополије, већ и држава Зете и Црне Горе за протекле 802 године (1219-2021) - наводи Маркуш.

Он подсећа да је од оснивања Зетске епископије 1219. године па до 1484, када је господар Зете Иван Црнојевић подигао Манастир рођења Пресвете Богородице на Цетињу, њеном седишту, на катедри зетских епископа и митрополита, према познатим подацима, било 15 архијереја. За већину се не може утврдити прецизно време од када до када су били епископи или митрополити. Њихов хронолошки редослед сачињен је на основу година у којима се у изворима помињу. До 1346. именовани су били епископи, а од тада митрополити јер је Српска архиепископија уздигнута на ниво патријаршије, а следствено томе, један број епископија је уздигнут у ранг митрополија, и од тада се могу титулисати као митрополити.

- Свети Петар Цетињски први је сачинио неку врсту каталога митрополита, од времена Црнојевића, тј. од настанка Цетињског манастира до владике Данила Петровића Његоша. Он је објављен у "Краткој историји Црне Горе" која је штампана у Митрополитској књигопечатњи на Цетињу, после његовог упокојења, у календару "Грлица" за 1835. годину. Исте године и Сима Милутиновић Сарајлија у својој "Историји Црне Горе од искона до новијега времена" објавио је сличан списак митрополита црногорских за исти период. Нешто шири попис је публиковао Димитрије Милаковић 1856. године - истиче Маркуш.

Додаје да је први покушај да се изради каталог зетских и црногорских епископа и митрополита, од оснивања епископије до владике Данила Петровића Његоша, сачинио архимандрит Нићифор Дучић.

Најпотпунији каталог цетињских митрополита, са веома детаљним биографијама, приредио је архимандрит Методије Остојић (данас епископ будимљанско-никшићки), по коме је архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић 40. архијереј на Цетињској катедри. Цетињски митрополити различито су се потписивали и ословљавали. Поједини митрополити се нису потписивали само као митрополити, већ и као епископи, а чешће као владике. Маркуш указује на чињеницу да су земни остаци 23 митрополита зетска, црногорска и приморска, инхумирани 2015. године.

Новости

За крупнији приказ графике кликните ОВДЕ

- У цркви старог Цетињског манастира на Ћипуру 20. јуна 2015. године сахрањени су, после 29 година, земни остаци 23 цетињска митрополита, који су из гробница извађени осамдесетих година прошлог века (1986) приликом археолошких ископавања на овоме локалитету. Митрополија црногорско-приморска је у више наврата покретала питање враћања инхумираних земних остатака, који су од ње преузети уз писану гаранцију државних институција да ће се она обавити уз адекватан црквени  бред. Током протеклих година на обавезу Завода за заштиту споменика културе и надлежних државних органа више пута је подсећао и митрополит Амфилохије. Донедавно се није знало где су похрањени њихови земни остаци после антрополошких истраживања и анализа скелетних остатака. С обзиром на то у каквом смо времену живели, не треба да чуди што су и ове кости биле заборављене и деценијама сакривене у неком ходнику Дворца краља Николе.

Маркуш додаје да је слична судбина земних остатака зетског господара књаза Ивана Црнојевића, једне од најзначајнијих личности наше историје, који су после 24 године сакривања по цетињским подрумима, тајно сахрањени у присуству Владине радне групе, без црквеног обреда, 12. новембра 2010.

- Сасвим је извесно да су у оквиру старог Цетињског манастира на Ћипуру, као седишту Митрополије, била сахрањена 23 до 25 митрополита зетских, црногорских и приморских који су столовали у њему у времену од изградње 1484. до рушења 1692. године. Не постоје расположиви материјални докази, као ни било какво народно предање да су сахрањени негде друго - истиче наш саговорник.

Препоручујемо

Црна Гора

2 3

БРАТСТВО ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Тражимо да држава заштити права својих грађана

27. 08. 2021. у 22:43

Црна Гора

0 0

ЈОАНИКИЈЕ КАЖЕ - ЦЕТИЊЕ! Одлука о месту устоличења митрополита црногорско-приморског биће донета након новог круга консултација

25. 08. 2021. у 22:25

Друштво

3 11

СПЦ ЖИВИ У ЦРНОЈ ГОРИ ОД ВРЕМЕНА СВЕТОГ САВЕ: Монтенегрини хоће да оборе уверење које је Митрополији издао бивши министар Лепосавић

10. 08. 2021. у 08:00

Црна Гора

0 3

ХАЈДЕ ДА БУДЕМО ЉУДИ: Митрополит Јоаникије позвао политичаре на разговоре због кризе коју је изазвао Кривокапић

20. 06. 2021. у 13:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације