СПОМЕНИК НА АВАЛИ ПРЕТРПЕО ОШТЕЋЕЊА: Незнани јунак чека обнову 16 година (ФОТО)

А. ВОЈИНОВИЋ

21. 09. 2020. у 15:00

СПОМЕНИК НА АВАЛИ ПРЕТРПЕО ОШТЕЋЕЊА: Незнани јунак чека обнову 16 година (ФОТО)

Фото В. Данилов

СПОМЕНИК незнаном јунаку на Авали, симбол престонице и успомену на Први светски рат, неопходно је што пре обновити!

За више од 80 година откако поносно стоји на врху планине претрпео је оштећења на појединим деловима. Највише крхотина задобио је за време Другог светског рата, када су гранате оставиле видљиве последице на маузолеју и постаменту чувеног спомен-обележја. Иако је пројекат санације споменика израђен још пре 16 година, надлежни још увек нису покренули поступак реконструкције.

Велики број Београђана али и домаћих страних гостују свакодневно проводи време на врху Авале. Монумент доминира овом планином, привлачи туристе, али су на појединим деловима видно оштећени. То оставља ружну слику, а уједно показује на који начин се сви заједно односимо према капиталним споменицима.

Фото В. Данилов

Дело Ивана Мештровића грађено је од јабланичког габра, најбољег материјала који се могао пронаћи у тадашњој Краљевини Југославији. И поред јаког камена зуб времена и последице детонација из Другог светског рата нанеле су прве "ране". Различите временске (не)прилике током година додатно су разориле камене делове, вода је испрала растресити материјал, што је довело до сталног деловања влаге и мраза на бетон који је био уграђен у просторе између бетонских темеља и блокова габра. Тај процес је довео до померања камених блокова и појаве пукотина.

КАРИЈАТИДЕ

ГРОБНИЦУ чувају скулптуре жена - осам каријатида које је Мештровић уградио у састав споменика, а оне представљају шест република и две бановине тадашње Југославије. Свака је одевена у своју, посебну народну ношњу. На предњој страни маузолеја са десна су Српкиња и Црногорка, са лева Хрватица и Словенка, док су на задњој страни, према Шумадији, десно Војвођанка и Македонка, а лево Босанка и Далматинка.

Плато око маузолеја не може да се похвали бољим стањем - просторије за чувара и стражу прокишњавају и нису за употребу, као ни санитарни чвор. Осветљења нема јер су оригиналне бронзане светиљке нестале, а нема ни других инсталација.

Једино чиме се комплекс Споменика незнаном јунаку може похвалити по питању одржавања јесу зелене површине о којима редовно брину "Србијашуме".

Фото В. Данилов

- Републички завод за заштиту споменика културе је још 2004. године, због лошег стања споменика израдио целовит пројекат санације и уређења комплекса, а аутори су Марија Јовин и Синиша Темерински - наводе за "Новости" из ове институције. - Пројекат тада није реализован, иако су била обезбеђена финансијска средства, а следећа прилика указала се 2008. године, када је пројекат ажуриран.

Међутим, како су објаснили надлежни из Републичког завода, ни четири године касније није дошло до реализације плана. Иако су се годинама упорно обраћали надлежним републичким и градским институцијама нису имали много успеха. Спомен-обележје на Авали наставља да чека рестаурацију. Такође, како су истакли, покушавали су и преко градских комуналних предузећа да нађу решење за санацију проблематичних делова.

- План је био да комунална предузећа заједничким радом, свако у свом домену, учествују на санацији и уређењу комплекса споменика, али осим спорадичних радова, као што је поправка дела светиљки од стране Јавног осветљења или поправке пута од стране "Београд пута", до санације није дошло. Тако пројекат који је урађен још пре 16 година чека реализацију - кажу у Републичком заводу.

СЕРИЈА "СЕНКЕ НАД БАЛКАНОМ"

ПОПУЛАРНА серија Драгана Бјелогрлића која је за кратко време освојила публику, у другој сезони, приказаној током претходне године, као једну од централних тема имала је рушење средњовековног Жрнова за изградњу Споменика незнаном јунаку и распредање тајни о чувеном незнаном јунаку.

Први случај убиства који инспектори Плетикосић и Танасијевић треба да открију догађа се управо на Жрнову, који је војска у тренутку налажења тела припремала за рушење.

Фото В. Данилов

На месту садашњег спомен-обележја, становници подавалских села су 1922. године подигли камени споменик на месту гроба незнаног јунака. После нешто више од деценије, тачније 1934. године, почела је изградња садашњег монумента, а у ове сврхе, по налогу краља Александра Карађорђевића, срушен је средњовековни град Жрнов. Комплекс споменика према нацртима Ивана Мештровића је завршен четири године касније, а званично је отворен на Видовдан 1938. године.

Споменик незнаном јунаку на Авали утврђен је 1979. године за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и деценијама уназад представља симболично место за одавање почасти палим ратницима из времена Првог светског рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)