НОВЕ ТАЈНЕ ИЗ ПЕСКА САХАРЕ: Музеј афричке уметности обележава два века египтологије, у депоима по Србији чак 196 предмета

КАО и у остатку света, и у Београду ће, у Музеју афричке уметности, вечерас бити обележена два важна датума: два века откада је Шамполион у Паризу представио решење за читање хијероглифског писма и сто година од открића нетакнуте гробнице фараона Тутанкамона у Долини краљева.

Фото З. Јовановић

Историчар Ненад Марковић одржаће од 18.00 часова предавање "Шамполион и Картер: два века египтологије".

- Дешифровање хијероглифа је превасходно омогућило читање и тумачење староегипатских текстова, што је даље условило повећано интересовање за ову древну културу и њене тековине широм света - објашњава, за "Новости", Марковић значај ова два јубилеја. - Тутанкамонова гробница је то интересовање подигла на један виши ниво. Уз помоћ медијске помаме за Тутанкамоном, такозвана Тутманија, египтологија је постала најпрепознатљивија научна дисциплина која се бави древним културама, а древни Египат вечна инспирација за најшире схваћено стваралаштво 20. и 21. века - филм, моду, књижевност, уметност, архитектуру...

Фото Приватна архива

На питање да ли је могуће да се понови још неко велико откриће, с обзиром на опсежност археолошких истраживања вршених у последњих сто година, односно шта је од откића у последњих неколико деценија било најзначајније, саговорник каже:

- Песак Египта још увек крије многе тајне које чекају да буду откривене. Процена је да је до сада пронађено само око 30 одсто онога што је некада постојало. Ових дана је једна од главних тема да ли ће бити пронађена гробница чувене Клеопатре у околини Александрије! Једно од најспектакуларнијих открића био је проналазак трговачке луке Тонис (Хераклион) на средоземној обали Египта (1999), која је потпуно потонула у море у осмом веку н. е. До самог открића је лука била позната једино из текстова старогрчких писаца. Поред тога, на локалитету на обали Црвеног мора је 2013. године откривен дневник Мерера, који садржи информације о томе како је грађена чувена Кеопсова примида. Стога, можемо очекивати још заиста много тога новог у будућности.

Иако постоји развијена свест код публике о важности древног Египта, нажалост, мало је прилика да се наша јавност упозна са египтологијом на стручан начин, сматра саговорник:

- Кроз моје искуство у раду са најширом могућом публиком, постало је јасно да наши суграђани углавном нису свесни да у Србији постоје људи који се озбиљно баве овим пољем.

Фото: ЕПА

Осим чувене Београдске мумије, мало људи, открива саговорник, зна да се артефакти из древног Египта чувају у дванаест музеја широм Србије - Београду, Сомбору, Вршцу, Суботици, Ужицу, Сремској Митровици:

- Њихов број заиста није велики, јер је реч о 196 предмета, нарочито не у поређењу са, рецимо, суседном Хрватском, где их има око 5.000. Исто тако, већина староегипатских предмета у музејским збиркама широм Србије није изложена, те тиме остаје сакривена од очију публике - закључује Марковић.

Фото: pixabay

МИСТЕРИЈЕ ПИРАМИДА

ЧИНИ се да људи генерално воле да маштају о давно прошлим временима и Египат заиста заузима водеће место - тврди Ненад Марковић. - Увек обавијен велом мистерије, људи му се стално враћају и физички и метафизички. Пирамиде ће заувек остати амблем научног и ненаучног савременог поимања древних времена и, без обзира што данас знамо много тога о самој изградњи и намени, људи одбијају да поверују да их је градила људска рука.

Препоручујемо

Култура

0 0

ВЕЧНО ПАМЋЕЊЕ ЗА СТРАДАЛЕ У ЛОГОРУ: Прва изложба Меморијалног центра "Старо сајмиште" од сутра у Народном музеју Србије

07. 12. 2022. у 06:30

Култура

0 0

МАГИЈА СТАКЛА: Изложба у Галерији Народног музеја у Краљеву

02. 12. 2022. у 16:14

Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: "Магија цртежа" у Ваљеву

07. 12. 2022. у 11:24

Култура

0 0

ДНЕВНИЦИ СЕОБА НОВОСАДСКИХ ПОРОДИЦА: Изложба докумената у Гелерији „Прометеј“

06. 12. 2022. у 21:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације