ПРИЧА СПОМЕНИКА НА ДОРЋОЛУ: Код Чукур чесме из хира убијен је српски дечак - због овог догађаја почео је рат у Београду

ЧУКУР чесма у Београду представља споменик подигнут у знак сећања на тужан догађај, када су турски војници 15. јуна 1862. године убили бајонетом српског дечака Саву Петковића, што је покренуло лавину догађаја који су знатно утицали на српску историју.

Фото: Б. Субашић

На чесми се налази његова статуа, а званичан назив скулптуре је "Дечак са разбијеним крчагом". Од 1965. године је споменик културе.

Спомен чесма је постављена 1931. године, финансирана је из задужбине трговца Томе Ванђела, према ауторском делу академика и скулптора Симеона Роксандића. Властимир Петковић Кепа, некадашњи телефониста Радио Београда, а раније познати фудбалер БСК-а (данашњег ОФК Београд) и репрезентативац Југославије је био модел за израду скулптуре. Чукур чесма која се налази се у Добрачиној улици у близини угла са Господар Јевремовом улицом представља симбол и место значајног догађаја из српске историје.

"Саво, ајд' трк донеси воде"

Шта се заправо десило тог 15. јуна 1862. године код београдске Чукур чесме до данас није у потпуности расветљено. Постоји више верзија о личностима и узроцима догађаја, али је само исход поуздан и поткрепљен документима.

На овом месту се од 17. века налазила чесма дубоко у земљи до које се силазило путем неколико камених степеника, што потврђује и сам назив "чукур" који на турском језику означава рупу, јарак.

Сава Петковић, дечак из села Луково код Куршумлије, у Београд је стигао како би изучио сарачки занат. Догађај на Чукур чесми почео је безазлено, једноставним речима изговореним дечаку шегрту:„Саво, ајд` трк донеси воде са Чукур-чесме! Био је то кобан тренутак за малог Саву Петковића. То спарно поподне 15. јуна 1862. на извор је довело малог Саву шегрта, турске низаме (војнике) и многе друге да утоле жеђ. Један турски војник отео је тада Сави крчаг из руку и он је почео да се брани, што је веома наљутило Турчина па га је он убио бајонетом, по једној верзији, а по другој га је ударио крчагом у главу и Сава је пао окрвављен поред чесме.

На место злочина су брзо стигли српски војници који су ухапсили војнике, а како су се задесили и бројни турски војници на истом месту, хапшење је прерасло у велики окршај који је трајао целу ноћ.

Убрзо је наишла српска патрола, а за њом и турска и дошло је до оштрог вербалног обрачуна. Да би се разрешио цео догађај, стигао је и терџоман - тумач турског језика београдске полиције Сима Нешић.

Сима Нешић и српски жандарми покушали су да приведу одговорног низама, али су Турци онда запуцали и у општем метежу убијени су Сима Нешић и жандарм Ђорђе Нишлија.

Фото: Б. Субашић

Бомбардовање Београда и одлазак Турака

Вест о догађањима код Чукур чесме муњевито се пронела Београдом. Убрзо потом, читав град је плануо, а нагомилано незадовољство је експлодирало. На све стране чули су се експлозије, борба је почела да се распламсава. Срби су заузели Варош капију, а Сава капију и Стамбол капију порушили. Кнез Михаило је, из Шапца где се тих дана налазио, послао ултиматум Турцима да до осам часова увече напусте варош.

Следећи дан 16. јун протекао је у миру, али је већ наредни 17. био судбоносан за Београд. Турци су се повукли у Београдску тврђаву и почело је бомбардовање из 56 тврђавских топова. Погинуло је око 50 грађана и војника, изгорело 20, а уништено око 357 кућа.

У току јула исте 1862. године, у Канлиџи поред Цариграда започети су мировни преговори на којима су учествовали Француска, Енглеска, Русија и Аустрија. Тада је донета одлука да се турско становништво исели из Србије. У наредних годину дана исељено је више од осам хиљада Турака. На интервенцију страних конзула, тада је закључено примирје које су потписали Ашир-паша и министар Илија Гарашанин, као и представници страних сила.

Догађај који је покренуо лавину

Након дугих дипломатских преговора и борбе, Турци су пристали да предају градове на „чување кнезу Михајлу“, прво Београд па Фетислам (Кладово), Смедерево и Шабац, а затим и многе друге. Године 1867. кнез Михаило је добио кључеве Београдске тврђаве, а свечаност је одржана 6. априла на Калемегдану.

Да би цео догађај био расветљен, Карло Пероло, чувени гостионичар код „Хајдук Вељка“, пријавио се као сведок и очевидац догађаја код Чукур чесме. Поред њега, и Никола Христић, министар унутрашњих дела, очевидац и иследник догађаја код Чукур чесме и бомбардовања Београда, као и многи други али недовољно познати и проверени сведоци. Поред сличности исказа, постоје и бројна одступања што је довело до касније модификације догађаја.

Било како било, догађај код Чукур чесме везује се за један од најважнијих догађаја у историји Београда.

ТЕКСТ РЕАЛИЗОВАН УЗ ПОДРШКУ ГРАДА БЕОГРАДА.

Препоручујемо

Београд

0 0

СУБВЕНЦИЈЕ ЛАЗАРЕВЧАНИМА: Потписани уговори са 72 суграђана са суфинансирање мера енергетске санације

26. 01. 2026. у 21:11

Београд

0 0

ИНТЕРАКТИВНА ЕДУКАТИВНА РАДИОНИЦА: У ОШ у Јајинцима

26. 01. 2026. у 16:43

Београд

0 0

ОБРЕНОВАЧКА СЕЛА ДАНАС БЕЗ СТРУЈЕ: Погледајте списак

22. 01. 2026. у 09:49

Београд

0 1

ПОЖАР У КАЛУЂЕРИЦИ: Полиција и ватрогасци на лицу места

19. 01. 2026. у 19:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације