СВЕТСКЕ АРХИТЕКТЕ БИ ДА ГРАДЕ ОВДЕ: Београд непрестано расте, спрема се и "нова Ада Циганлија"

Novosti online

26. 07. 2021. у 18:52

- У БЕОГРАДУ постоји веома велики број инвеститора, што свакако јесте добра вест будући да смо се борили да створимо услове који ће обезбедити долазак инвеститора, како домаћих тако и страних.

СВЕТСКЕ АРХИТЕКТЕ БИ ДА ГРАДЕ ОВДЕ: Београд непрестано расте, спрема се и нова Ада Циганлија

Фото: Принтскрин Јутјуб/ Highlights Football

То није лако обезбедити јер то значи да је пословна клима таква да инвеститор зна да су његова средства сигурна и да ће успети да доврши посао - каже главни градски урбаниста, Марко Стојчић.

Он је истакао да Град Београд не би могао да се развија без инвеститора, јер се део новца који улажу слива у буџет и највећи део средстава којима Град располаже - долази из инвестиција у грађевинској индустрији.

- Инвеститори не плаћају само накнаду за уређење градског грађевинског земљишта, већ ту постоји читав низ других ствари, попут куповине материјала, плаћања радника, инжењера, продаваца, маркетиншких стручњака... То је читав ланац оних који су укључени у реализацију једне инвестиције у области грађевинарства. Сви велики инфраструктурни пројекти који се граде и који ће бити грађени, зависе у добром делу од броја инвестиција и новца који тим путем стиже у градску касу - рекао је Стојчић.

Према његовим речима, огроман проценат инвеститора ради у складу са законом и правилима струке и не угрожава друге.

- Ипак, у случају као што је сада, када имамо заиста велики број инвеститора, с времена на време се појави неко ко не поштује све прописе и тада се појаве проблеми као што се догодило недавно у Видовданској улици. Не бих рекао да је таквих инвеститора више од 1 одсто, али због тога често водимо разговоре са људима који инвестирају и, уколико је потребно, обучавамо их о извесним појединостима - истакао је главни урбаниста Београда.

Фото Танјуг

Милион и по изграђених квадрата годишње

Како је даље навео, "такве примере имамо уколико неко прелази из друге врсте бизниса у грађевинарство, јер онда мора да испоштује правила".

- Пуно органа Градске управе учествује у том процесу, од урбаниста, преко инспекције, израде планова и до многих других. Морамо да комуницирамо са инвеститорима како бисмо читав посао завршили успешно за обе стране. Наравно, грађевинарство доноси и одређен број непријатности за грађане, попут буке, великог броја камиона и проблема са саобраћајем, због чега се трудимо да скратимо рокове и да буду испоштовани - додао је Стојчић.

Нагласио је и да се број градилишта у Београду изражава у хиљадама, ако се у обзир узму и приватна градилишта на ободима града.

- Трудимо се да имамо континуитет, да годишње буде око милион и по изграђених квадрата. Све то прати и изградња недостајуће инфраструктуре, нарочито на левој обали Дунава где смо пре две године почели са припремама за изградњу канализационе мреже - рекао је Стојчић и даље истакао да се често тврди како цела лева обала Дунава нема канализацију, а то се, уствари, односи само на део објеката који су изграђени деведесетих година без дозволе и плана.

Фото Танјуг

- У насељима Борча, Овча, Котеж, све што је урађено плански има сву потребну инфраструктуру. Међутим, доста је објеката изграђених без грађевинске дозволе у последње три деценије. То су објекти чији инвеститори нису плаћали накнаду за уређење градског грађевинског земљишта и у том смислу нису Граду дали средства која су му неопходна да би се то изградило. Велики је проблем у тим насељима јер су недовољно широке улице како би прошао градски превоз или кола Хитне помоћи - истакао је Стојчић.

Према његовим речима, један део Крњаче није изграђен на адекватној коти, наиме, требало је да тај терен буде насут и онда се не би дешавало изливање подземних вода. "Важно је да се подвукла црта и да не сме више да се гради без дозволе, прво што нема услова да се то уради, а друго није фер према осталим грађанима Београда. Велики је проблем оказоњење, када је неко градио на значајној траси јавне инфраструктуре или када земљиште није власништво онога ко је поднео захтев, а све остало је решиво".

Урбана шума као део еколошке мисије


Говорећи о Блоку 37, Стојчић је напоменуо да се још интензивно разговара са грађанима и да се траже модели како би сви били задовољни.

- Поступак је у току, морамо да дођемо до неког решења. Надамо се да ће решење бити такво да ће инвеститор бити збринут на неки од начина о којима смо разговарали, а да ће грађани бирати шта да се ту гради, односно не гради. Не можемо да гарантујемо ниједној страни какав ће исход бити. Овде се Град прикључио да помогне, јер у овом случају нема директне ингеренције. Ту је у питању однос између грађана који то не прихватају и инвеститора који има право на то по закону. Грађани су рекли да то не желе, а ми смо ту због грађана, па онда због инвеститора и искрено се трудимо да дођемо до неког решења и да сви буду задовољни - појаснио је Стојчић.

Фото: И. Маринковић

 

Када је реч о линијском парку, каже да је Комисија за планове прошле седмице завршила израду плана детаљне регулације и након усвајања на седници Скупштине града креће пројектовање и извођење радова.

- Један део ће радити "Зеленило - Београд", јер оно има ингеренције над делом простора. Крајем јесени крећемо у изградњу парка. Направили смо договор да са тим не станемо, јер ће линијски парк имати позитиван утицај на Београд у смислу саобраћаја и екологије, те ћемо наставити и ка Ади Хуји. Читав слободан простор биће претворен у урбану шуму-парк налик Ади Циганлији. Тако ћемо имати велики зелени појас око Београда који ће утицати на еколошку слику града - навео је Стојчић и додао да је у плану изградња шеталишта на левој обали Дунава.

Познате архитекте из свих делова света се јављају јер желе да раде нешто у Београду, рекао је Стојчић и додао како се види да се српска престоница добро и позитивно развија.

(Бизнис Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)