ОД УТОЧИШТА ДО МЕСТА ЗА ПРОВОД: Београдски сплавови, у чији рад се коначно заводи ред, некад били оаза уживања са породицом и пријатељима

Сњежана Видачковић

13. 06. 2021. у 11:31

КОНАЧНО ће се увести ред у начину постављања, изгледа и броја сплавова на Сави и Дунаву, одлучили су београдски одборници на недавно одржаној седници Скупштине Града.

ОД УТОЧИШТА ДО МЕСТА ЗА ПРОВОД: Београдски сплавови, у чији рад се коначно заводи ред, некад били оаза уживања са породицом и пријатељима

Архива

Иако према последњем попису из 2019. године на престоничким рекама има укупно 319 плутајућих објеката, Београђани знају да их има више. Многи их посећују, али многима и сметају. Места на која су некад одлазили само они жељни уживања у реци, цвркуту птица и нетакнутој природи, данас су постала главне туристичке атракције, за забаву до зоре.

На реку и сплавове некада се бежало од градске гужве, а данас се тамо иде баш због гужве и доброг провода. На ушушканим обалама Дунава и Саве београдски боеми још седамдесетих година прошлог века нашли су своје уточиште, где су уживали у свим оним благодетима које пружа живот на води. Мир, тишина, пецање, кување рибље чорбе и понека чашица.

Старији Београђани памте време кад на обалама престоничких река није било сплавова, када ништа није ометало поглед на воду, Калемегдан, Ушће... Хроничари новије историје престонице бележе да је тренд живота на сплаву, за одмор и уживање током лета први започео архитекта Предраг Ристић - Пеђа Исус.

Он је још 1962. године на Ади Међици направио кућу на дрвету, што је ондашња престоница дочекала бројним коментарима, док су медији архитекту представљали као "урбаног Робинзона". Он је дао идеју хиљадама других који су желели да викенде проводе у граду, али без додира са асфалтом и гужвом, те да на својим приватним кућицама на води праве роштиљ, уживају са пријатељима, купају се...

 

Испред "Југославаије" некад и сад / Архива

Градња сојеница и сплавова махом на Сави почела је још седамдесетих година, а први "гости" били су сликар и писац Момо Капор, глумац Павле Вуисић, те сценариста, сликар и карикатуриста Зуко Џумхур. Капор је на свом сплаву стварао, сликао, цртао и писао, а инспирисан Адом, из његовог пера родио се истоимени роман, а својој љубави према реци посветио је још много страна у својим каснијим делима. - Седим на једном црвоточном сплаву на Ади Циганлији и размишљам да ли да се окупам у Сави. У мени се боре Херцеговац и Београђанин. Београђанину хладна вода, Херцеговцу прљава и мутна, а мени вруће - написао је Капор у "Магији Београда". За легендарног глумца Павла Вуисића говорили су да живи као Диоген на Сави. Ћутљивом, какав је био, река је за њега била рај. Дружио се са аласима, пијуцкао шприцере, а са браћом је правио пловила. Наводно, више је уживао у градњи него у пловидби. Његов сплав и данас је на Сави, али пуст и закључан. Експанзија сплавова као места ноћног провода почела је у другој половини осамдесетих година, у Новом Београду на кеју код Блокова.

Угоститељи су препознали комерцијални потенцијал река, па су над водом почели да се отварају ресторани, са роштиљем и рибљим специјалитетима, те са музиком уживо. Деведесете су донеле неки нови дух, а на левој обали Саве од Газеле до Бранковог моста и Старог сајмишта, почели су да се отварају клубови на води. Осим синонима доброг провода и омиљене дестинације за излазак младих, сплавови су током деведесетих била и попришта неретких ватрених обрачуна. Касније су се проширили све до хотела "Југославија" у Земуну. Током последње две деценије, настао је хаос на престоничким рекама. Осим ресторана и клубова на води, на Сави и Дунаву плутају и терени за играње фудбала, теретане, продајни објекти и канцеларије за разне делатности. Без реда и контроле поштовања прописа.

ЧИСТО САМО ОКО "БЕОГРАДА НА ВОДИ"

КАДА је пре неколико година почела градња комплекса "Београд на води", сви сплавови који су били са обе обале Саве, од Газеле до Бранковог моста, померени су низводно. Иако су ту били неки од најпопуларнијих сплавова, због градње насеља и уређења Сава променаде, градски челници бар су делимично увели ред у ову област.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)