ЂАЦИ НЕЋЕ НА ЗАНАТ: У последње четири године више ученика у средњошколским клупама, избор после осмолетки се мења

Ј. Д. - Б. Б.

31. 05. 2021. у 08:17

У ГИМНАЗИЈСКИМ клупама седи 1.800 ученика више, него пре четири године, у медицинским за 500, док је број средњошколаца у економским школама смањен за 700. Разлог није мање интересовање, него "резање" уписне квоте.

ЂАЦИ НЕЋЕ НА ЗАНАТ: У последње четири године више ученика у средњошколским клупама, избор после осмолетки се мења

Фото: З. Јовановић

Према подацима Секретаријата за управу, садашња генерација средњошколца бројнија је за 1.639 ученика у односу на њихове другаре матуранте. Стастистика показује и да трећина малих матураната уписује гимназије, а најпопуларније средње стручне школе су електротехничке, медицинске и економске.

Према речима Милорада Антића, председник Форума средњих стручних школа Београда, сваке године средње школе уписују око 16.500 ученика. Стручне образовне профиле бира око 11.000 ђака, од којих се нешто више од 3.000 школује за трогодишња занимања. Он истиче да ученици који упишу школу коју не желе, већ у првој години одустају од даљег школовања.

ПРОЦЕНАТ Гимназије  уписује трећина малих матураната

Фото: И. Маринковић

- У трогодишњим школама, у просеку, одустане седам ђака по одељењу - каже Антић.

- То се дешава, углавном, у првом разреду, јер су деца уписала профил који су навели међу последњим жељама. Школовање једног ученика у средњој стручној школи кошта државу око 1.000 евра годишње. Међутим, из буџета се издваја новац за укупно уписану квоту на почетку првог разреда. Тако да држава плаћа и за ученике који су се исписали.

И приватници образују

Током последње четири године отворено је девет нових приватних средњих школа, па их је трентуно 31. У школској 2017-18. години, ван државног образовног система био је уписан 2.301 ученик, а на почетку ове школске године у приватним "клупама" седи 3.780 ђака. Приватно средњошколско образовање оријентисано је на образовне профиле из области економије, здравства и гимназије.

Антић наводи да се ђаци, углавном, исписују из бродарских, кожарских, пољопривредних, грађевинских и текстилних школа. Он наводи, да се исписница узима, најчешће, због великог боја неоправданих изостанака, јер ђаци готово да и не долазе на часове. Поједине школе, пријављују родитеље прекршајном суду због недоласка њихове деце на наставу. Због тога суд може да им изрекне опомену и казну од 5.000 динара.

Према подацима статистичара, пре четири године пољопривредне школе је уписало 1.634 мала матуранта, а на почетку ове школске године у клупама их је било 1.449. И у текстилним школама, из године у годину, учионице су празније. Занимљиво је да је мање интересовање међу свршеним основцима и за школе из области трговине, угоститељства и туризма.

У средњим школа се образује 62.299 ученика, а од укупног броја 714 ученика је са сметњама у развоју. Дечаци су бројнији од девојчица, али разлика није драстична 30.831 девојчица и 31.468 дечака. Највећи број средњих школа je на Старом граду (22), Савском венцу (18) и Земуну (10).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)