Монолит одисеје Лепенског вира
10. 05. 2019. у 11:15
Предлог за викенд: Шетња до нестварно лепих падина и врхова на Трескавцу. Света планина једне од најзначајнијих и најзагонетнијих култура праисторије
Фото Борис Субашић
МОНОЛИТ који је променио судбину људског рода, налик оном из култног филма "Одисеја у свемиру 2001." заиста постоји, само је много већи и драматичнији од филмског. Његово име је Трескавац и налази се у Ђердапској клисури, на румунској обали, тачно наспрам археолошког локалитета Лепенски вир: Цео овај простор био је позорница на којој је пре око 10.000 година процветала једна од најзначајнијих и најзагонетнијих култура праисторије.
Центар њеног духовног света био је вулкански нек, оријашка купа окамењене лаве висока 675 метара, чији је врх често био обавијен облацима из којих је допирала грмљавина. Захваљујући тој особини овај подунавски врх на румунском планинском масиву Мехединци добио је име Трескавац.
Време кад је сунце излазило тачно изнад његове зарубљене купе најављивало је лето становницима Лепенског вира, па је вулканска грдосија служила и као календар. Његов облик био је узор за темељ кућа Лепенаца, чији се свет вртео око два вира. Дунавски вртлог је доносио обиље рибе, а небески који се вртео око Трескавца, стварао је микроклиму која се и данас разликује од оне у остатку Ђердапа.
Прочитајте још - Ко је заиста открио Лепенски вир
За разлику од филмског монолита на Трескавац можете да се попнете и да осетите дивљење и према њему исто колико и наши далеки преци у освиту људске цивилизације. Уобичајени начин доласка је преко граничног прелаза Калуђерово после кога има још око сат времена вожње крај Дунава кроз Банатску клисуру, област углавном насељену српским становништвом.
Почетак стазе која води на врх Трескавца налази се код туристичког одморишта Стриште, а планинарски пут је лако пратити јер је маркиран ознаком црвеног троугла на шумском дрвећу.
Фото Борис Субашић
.jpg)
Са успутних видиковаца отвара се поглед на српску обалу где из зеленила блешти бела зграда визиторског центра локалитета Лепенски вир, на моћни Дунав који вијуга међу модрим литицама и на црвено-мрке голе купе и пирамиде којима је ишаране литица Трескавца на којој се цепају облаци.
Фото Борис Субашић
.jpg)
Кад стигнете до врха пред очима искрсава свет великих шума из којих се вију праменови магле, честара камених оријашких палисада под стрмом планинском литицом и змијолика река која долази с једног краја хоризонта и нестаје у другом недогледу. Трескавац је временска капија у којој истовремено стојите у древној прошлости и у садашњости.
.jpg)
Фото Борис Субашић
.jpg)
Рашо
10.05.2019. 12:29
На основу чега сматрате да су Лепенци били такви примитивци и незналице? По свему што је иза њих остало то су били веома разумни људи који су потпуно схватали и тумачили природу и себе као њен део!
Дирљиво да смо открили где су наши далеки предци основали прве насеобине, разумели кретање Земње око Сунца, направили први точак, прве куће, научили како да лију метале, да рачунају време по својем природном календару, по којем је ово 7,528 година, измислили своју азбуку из које је касније проистекло Србско писмо, или Србица, ту су развили пољопривреду, оформили своју религију тако што су веровали у Богове који су управљали природом. То се и данас поштује.
Фотографије су баш добре
Коментари (3)