Број туриста на крузерима могао би и да се дуплира

Танјуг

04. 12. 2018. у 23:21

У Београду је данас одржана Међународна конференција о Дунаву и туризму "Београд - традиција са визијом" на којој су представљени потенцијали и значај наутичког туризма и Дунава у Србији

Број туриста на крузерима могао би и да се дуплира

Фото Теодора Ћирић

У Београду је данас одржана Међународна конференција о Дунаву и туризму "Београд - традиција са визијом" на којој су представљени потенцијали и значај наутичког туризма и Дунава у Србији.

У Туристичкој организацији Србије (ТОС) кажу да број туриста у Србији из године у годину генерално расте, као и број гостију који долазе речним крузерима, те верују да постоји много простора да се њихов број још повећа, ако не и удвостручи. Према подацима ТОС-а, 2017. године 531 речни крузер са укупно око 70.000 туриста дошао је у Србију и пристао у Београд, док је 2016. било око 65.000 туриста који су дошли крузерима.

Директорка ТОС-а Марија Лабовић каже за Тањуг да је 23. конференција о Дунаву и туризму окупила представнике компанија речних крузера попут А-Росе, Викинг цруисес, Риус Цруисес, Црyстал Ривер Цруисес, али и осталих пружаоца услуга дуж целог тока Дунава, који од Шварцвалда у Немачкој где извире, па до Црног мора износи 2.850 километра.

Навела је да се конференција везана за речне крузере први пут после десет година одржава у Београду.

"Велико нам је задовољство што се конференција одржава у Београду, јер смо у такмичењу за то где ће бити одржана победили Базел. То показује колико су учесници заинтересовани управо за Дунав у Србији и за Београд", рекла је Лабовићева.

Како је навела, учесници конференције су доносиоци одлука у компанијама речних крузера, те је то добра прилика да српска привреда и генерално Србија представе понуду Дунава и подстакну представнике компанија да већи број бродова с већим бројем туриста долази у Србију и да се гости дуже у њој задржавају.

"То је управо оно шсто ми препознајемо као главну прилику ове конференције, да им покажемо и докажемо да је Дунав у Србији изузетно богат, да има пуно тога да понуди у сваком смислу, од сити брејк обилазака, обилазака великог броја археолошких налазишта, културно-историјских места, до винских тура", рекла је Марија Лабовић.

Истакла је невероватне природне лепоте Дунава у Србији, и навела да дуж 588 километара свог тока кроз Србију има места где је Дунав и најдубљи, и најшири и најужи.

"Ђердапска клисура је посебан доживљај за туристе који долазе крузерима. Желимо да искористимо ову прилику да у наредном периоду имамо много већи број оних који ће крузерима долазити у Србију", каже Лабовићева.

Конференција под слоганом "Београд - традиција с визијом" отвара већу могућност српској привреди за сарадњу с потенцијалним партнерима, а кроз предавања и радионице присутни су имали прилику да се упознају с понудом на Дунаву у Србији.

У ТОС-у наводе да туризам у функцији промоције Дунава чини знацајну платформу за заједничку промоцију и остварење крајњег циља који се састоји у довођењу што већег броја туриста и остварења већег прихода од туризма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

cigan mala

05.12.2018. 14:12

Potrebno je proglasiti javni interes(da se zaobidju neokomunistički uticaji iz zavoda za spomenike) ovu padinu, svu tu rugobu porušiti,dovesti svetske arhitekte da naprave prelepi projekat kao u Pragu(klasični stil sa minimum modernizma ali bogat koloritno) uložiti lovu i automatski dobijate magnet za rečne turiste. Ovako, jad i beda.

predrag milosevic, prof arh, clan aas

05.12.2018. 21:33

@cigan mala - Takav konkurs je bio. Beogradsko arhitektonsko drustvo jako je ponizilo odlican rad Soua Fujimota, Japanca, pa sada jedan od neuspesnih ucesnika na istom, i clan SANU, "nadzire" izgradnju po projektu dva vajara iz njegovog neuspesnog tima, Srbina i Engleza... Pogledajte na internetu katalog radova sa tog konkursa za Betonhalu.

Саша

06.12.2018. 22:06

Треба проширити пристаниште, или отворити оно у Земуну. Овако се бродови већ гужвају - и по три стоје паралелно укотвљена и путници пролазе кроз она друга два да би изашли на обалу.