Има један кућерак у Срему...

Срем се дели на вински и свињски, а у Пећинцима се изузетно поносе што припадају овом укуснијем делу! Вудући да је ова година проглашена за годину туризма у истоименој општини, сада је права прилика да бесплатно посетите етно куће, свињарску колебу, Обедску бару, Музеј хлеба и остатке средњовековног утврђења Купиник.

Пећинци се налазе у Доњем Срему и општину чине 15 села. Индустријска зона, у којој са фабрикама предњаче Шимановци, потпуно је одвојена од туристичког дела. Јужна граница је Сава, а северна - аутопут. Од Београда су удаљени само 25 километара.

Ово место је надалеко чувено по Музеју хлеба, који је основао уметник Слободан Јеремић Јеремија пре две деценије. Ту се може видети више од 2.000 предмета, неопходних да се "од зрна" направи хлеб. Јеремија пред посетиоцима на жрвњу меље брашно и изговара: брашно, со, квасац, вода.

- Качамак, проја, куља, мамаљуга, попара и остале домаће речи не смемо заборавити на путу ка Европској унији - упозорава овај уметник. - Уживамо заштиту Унеско и треба да се поносимо нашом историјом.

Туристичка рута наставља се у Доњем Товарнику, у прелепо уређеном дворишту Ловачког дома од блата и прућа налази се реплика традиционалне свињарске колибе или колебе, како се каже у Доњем Срему. У мрачној, кружној колеби ловци праве роштиљ од меса мангулице, што је невероватна атракција за туристе из града.

У Огару се налази најпознатије родино гнездо у Срему. На оџаку Аксентијевог конака, богате сељачке куће из 18. века, годинама се башкари пар рода. Ово је најстарија кућа саграђена од плетера, блата и бибер црепа, а забат је нарочито лепо украшен.

- Аксентије је био последњи из богате куће вредних домаћина, који су се бавили узгојем свиња - објашњава Љубица Бошковић из Туристичког инфо центра Купиново. - Био је бећар широке руке и када је имао новца, немилице га је трошио. Према речима његове сестричине, сав приход од свиња, шуме и 60 јутара земље потрошио је на жене, коцку и кафане. Данас је то једина кућа која на оригиналан начин показује како се живело пре два века.

Аксентијев кућерак није етно-музеј, какав имају многи градови, већ просторија са земљаним подом, аутентичним уградним шпоретом и отвореним огњиштем, поред којег је увек седела бака са унуцима и кувала у котлу на веригама. У Аксентијевој соби налази се оригиналан намештај, који је последњи газда користио. Општина Пећинци је уложила четири милиона динара у кућерак, па се уређено травнато двориште користи за изложбе, дружења и предах посетилаца.

Река Сава је некада раздвајала два царства - Хабсбуршко и отоманско, а данашње Купиново се налазило између две империје. Купиник је био резиденција деспота Стефана, коју је добио од Мађара, па је у овом крају остало сијасет занимљивих прича.

- Деспот Стефан Лазаревић је у Купинику оставио два прста и много новца, јер је био киднапован и тадашњи криминалции су за њега тражили откуп - каже Бошковићева. - Наследио га је Ђурађ Бранковић и ово је била последња српска престоница до 1521. године, када су је Турци освојили и разорили.

У Купинику је три ноћи провео и Сулејман Величанствени, а црква свети Лука из 15. века важи за најстарији православни храм у Војводини. Ђурађ је, после пада Цариграда, у Епиру купио мошти светог Луке од туских трговаца, пренео их у Смедерево, а затим и у ову оазу српства. У прелепо сређеној цркви и уређеној околини били су сахрањени и последњи Бранковићи, Стефан и Јован, синови мајке Ангелине. Иконостас је осликао барокни уметник Јаков Орфелин у 18. веку, а црква је и данас отворена за вернике и треба је посетити у време службе.

- Овде је била полазна тачка и Змају Огњеном Вуку, мистичном јунаку који се борио герилски, фронтално и са коњицом, али и као оклопни витез - истиче Бошковићева. - Овде је изузетно јак култ мајке Ангелине, јер када је са дереглијом прешла Саву, она и синови расклопили су чамац и од дасака направили манастир Обед, што је био знак да су дошли да остану.

Око цркве цвети Лука налази се старо језгро Купинова са девет старих кућа, које чине посебан амбијент и мали центар са неколико ресторана. Овде се налази етно кућа са помоћним објектима и окућницом породице Путник из 18. века. Поред вајата, амбара, хлебне пећи и бунара, у травнатом дворишту направљена је археолошка играоница за децу, али и осматрачница, летњиковац, сувенирница, па је идеално место за час историје у природи. Недалеко је и река Сава, до које се стиже кроз највећу шуму топола на Балкану, а ту је и спав-ресторан.

ФОТОСАФАРИ У ОБЕДСКОЈ БАРИ

Пешице, чамцем, бициклом, катамараном или са видиковца - у Обедској бари током јуна и летњих месеци, могу да се направе фантастичне фотографије.

У природном резервату станује чак 224 врсти птица, које ће своје птиће ускоро почети да уче да лете. Уз птице- мочварице, могу се видети видре и куне, али и многи гмизавци и безброј инсеката. Обедска бара је окружена столетним храстовима и прекрасном природом.

ФИЛМСКИ КАДАР

Кућа из филма "Бело одело" и спота групе Галија "Додирни ме", налази се у оближњем селу Карловчић. Изградила је богата сељачка породица 1912. године, у облику слова "Г" и диван је пример како градски начин становања може да се преслика у сеоски амбијент. Део који је окренут ка улици је луксузно декорисан, за показивање, док је у задњем набијен темељ и отворено огњиште. Нажалост, није део туристичке руте и може да се види само споља.