Даница Крстић: Уживам у чарима традиционалне музике

ГЛАС Данице Крстић је она златна нит која вез српске народне ношње, традиције, музике, културе и историје, у овом новом времену вечитог невремена, посебно на нашим просторима, чини довољно блиставим да нас подсети које вредности морамо да негујемо. Својом младошћу, лепотом, појавом, непретенциозношћу, али пре свега, даром, Даница даје наду да није све отишло низ воду и да, можда, нисмо потпуно посрнули пред налетом бесмисла, у сваком смислу.

Она није музичка звезда, ни медијска атракција. Није ни продукт изгубљених генерација дегенерисаних друштвеним мрежама. Она је извор. Наслеђе. Фолклор. Обичај. Уметност.

Једна је од ретких која је за своју будућност одабрала прошлост, стварајући богату, архаичну ризницу свог живота и онога што поклања људима и оставља за ту исту будућност.

Неке од највећих драгоцености из те ризнице, открива у искреном интервјуу за наш портал.

*Колико вас је обогатило константно истраживање и извођење традиционалне музике, утицало на ваш животни пут и формирало вас као личност?

Врло рано сам кренула да играм фолклор и да певам традиционалну музику, али нисам знала ништа о томе, док нисам, на Факултету музичке уметности, уписала смер “етномузикологија”. Одувек ме је то занимало, али је веома уска струка и нисам имала никакву литературу, ни смернице одакле да почнем са учењем, тако да је тај факултет био прави избор за мене. Сматрам да су наша традиционална музика и игра, као и обичаји и ношња, заправо, наша култура, и могу рећи да је бављење тим вредностима дубоко утицало на формирање моје личности и неких ставова. Схватила сам да је постојало једно другачије време, у којем су људи имали сасвим другачије животе, почевши од моралних вредности, празновања празника, поштовања неких правила у животу, па до музике и игре, без којих се, тада, није могло. Сам стил живота и услови у којима су људи некада живели је, заправо, и донео толико емоција и набоја у њиховим интерпретацијама. Неко то може да разуме, неко не, ја сам успела да схватим и због тога имам привилегију да уживам у овоме чиме се бавим.

* Веома сте млади, али дубоко осећате ту исконску тугу која се често прожима кроз етно музику и аутентичан начин интерпретације. Шта условљава да је, на тако посебан начин, изражавате?

У детињству нисам била свесна шта излази из мене док певам, али временом, када крене да се нагомилава животно искуство, почињеш да проживљаваш песме које певаш, чујеш приче старих људи, разумеш их, гледаш их са сузама у очима, како причају о својој младости и немогућим љубавима, саосећаш са њима и деси се да певаш “Жал за младост”, “Где си душо, где си рано” или “А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан” и не можеш да се не расплачеш, јер схваташ колико је њима било тешко и недодирљиво оно што је нама, данас, сасвим нормално. У њихово време, била је срећа ако имаш икакво право гласа при одабиру брачног партнера, или ако се у кући нешто питаш, тако да ја, као уметник који је хиперсензитиван, не могу да останем равнодушна док испевавам нечије тужне животне приче.

* Шта, увек, уткате у своје песме, што им даје ту специфичну лепоту, уникатност и непролазност?

Само емоцију, јер је, по мом мишљену, за уметност то једино битно.

* Спектар тих емоција, боја и симболике изворне српске музике је огроман. Која нијанса је најизраженија и најупечатљивија у вашим песмама и вашем срцу?

Музика је веома шарена, она не може, код мене, да има једну боју, јер се ради о нијансама и великој палети боја, што се може видети и из мог репертоара. Трудим се да убацим музику разних народа, како бих задовољила потребе сваког мог слушаоца. Што се срца тиче, боја је једна, и то црвена, коју тумачим као боју љубави и радости.

* Који инструмент вас највише дира у срце и, када крене магија на концертима, тера сузе на очи?

Волим архаичност у звуку, тако да је први инструмент јерменски дудук, затим бугарска гдулка и гајде и српски кавал. Сви имају специфичну боју тона, која ме потпуно опушта и, уједно, извлачи из мене све што ме тишти, тако да, мало плакања уз квалитетно свирање ових инструмената није на одмет, и могу вам признати да је одличан вентил.

* Има мало тајанствености у вама. Шта је оно што људи не примећују и не осете одмах, а налази се на самом дну вашег музичког и извора вашег бића?

Обично су то неке ружне емоције које држим у себи. Деси се да нечим нисам задовољна, изађем на сцену и празним се. Тада настаје та тајанственост, јер људи осећају све те помешане емоције, али им није јасно да ли је лепо или страшно. И сама сам морала да седнем, погледам, послушам, како бих проанализирала те ситуације, јер нисам увек свесна шта репродукујем. Заиста буде тих необичних момената, и када ми се десе, нико не зна зашто је то тако, јер им моја музика прија, али долази до неких баш чудних емоција. То је та нерешива мистерија и магија уметности.

* Колико сте, пре свега, по сензибилитету, слични музици којом се бавите и којим речима се то најбоље описује, а да открива више од онога што видимо на сцени?

Музика којом се бавим је део мене и мог карактера, али када ме људи упознају приватно, схвате да су особа на сцени и особа у приватном животу различите. Слушала сам разне коментаре, како изгледам арогантно на сцени, да се људи плаше да причају са мном јер изгледам преозбиљно и дистанцирано, међутим, први блиски контакт их разувери и схвате да сам веома млада особа која воли да се шали, шири љубав и да помаже, како би сви били срећни. Свесна сам да традиционална музика и начин на који се ја њоме бавим, захтевају озбиљност, јер је посматрам као уметничку музику, и своје понашање на сцени равнам са понашањем једног пијанисте, док изводи концертно дело за клавир и оркестар.

* Дефинитивно сте део, у данашње време, прилично обезвређене музичке сцене. Како опстати са музиком за коју сте се определили?

Традиционална музика је једна лепа константа, и сви ми се осећамо малим у односу на такво богаство. Ја сам се пронашла у њој и уживам у њеним чарима од најранијег детињства. Бављење некомерцијалном музиком данас није лако, али када сам почела да певам имала сам само шест година, тако да неких скривених намера није било, само ми је пријало и осећала сам се комфорно док изводим те песме. Ја само певам, коме се свиди, супер, коме се свиђа нешто друго, не треба да слуша ово, и то је све. Не размишљам о опстанку, већ се трудим да радим свој посао најбоље што могу, а живот свакодневно даје и одузима, па је моје мишљење да је најбоље препустити се и полако, корак по корак, деси се баш оно што треба.

* Раритет вашег музичког правца, али и младости, је, вероватно, подразумевао почетна несналажења. Које грешке су биле најизраженије и јесте ли их превазишли?

Живот ме и даље учи да се не нервирам, да тренирам своје живце, јер када сте у сталном контакту са људима, то вам је највише потребно. Трудим се да не будем брзоплета и да не морам увек, што кажу стари људи, “што на ум, то на друм”, али млада сам, целог живота се учи, па се надам да ћу и ја научити.

* Делујете као особа коју красе оптимизам и радост. Колико је то ваш избор у животу, који преносите на људе, песмом и у непосредном контакту?

Свако у животу има избор, па сам и ја одабрала како ћу да живим и на који начин да се бавим музиком, и заиста ми представља велику радост што могу да радим оно што волим, на начин који мени одговара. Живимо у времену које и није баш најбајније, већини људи је веома тешко, тако да ме усрећује када, бар накратко, могу да им, својом музиком, одвучем мисли од неких ружних и немилих догађаја у животу.

* Када се, на тренутак, уморе инструменти и глас, чему се посвећујете?

Обично волим осаму или друшто добрих пријатеља, партнера, неког ко ми је јако близак, са ким могу да поделим све добро и лоше. Волим када непланирано отпутујем, када имам времена волим да цртам, да правим нешто, а када осећам неки немир обично идем у цркву, јер је тамо мирно, топло и имам утисак да све то што се дешава стаје. То ме умирује и могу нормално да наставим даље.

* Које горе, под којим се шетате, су вам најважније у животу, осећате да баш њима припадате, јер сте ту срећни, своји и потпуни?

Дефинитивно породица. Одатле све креће и ту се све завршава, затим образовање, каријера, па све остало.

* Шта представља ваш циљ у будућности и шта ново припремате?

За сада ми је приоритет да завршим факултет. У припреми је нови албум, али нећу ништа откривати, јер желим да све то буде изненађење за публику.