Сејо Сексон: Не чујем се са Нелетом, он је тако хтео

ГРУПА "Забрањено пушење" наступиће у петак 28. септембра у новосадском "Спенсу", на једнодневном хуманитарном фестивалу "Rock&Joy", с којег ће сакупљена средства бити прослеђена деци у Сигурној кући у Новом Саду. На списку учесника су Дејан Цукић и "Спори ритам бенд", "Сантос брадерс" и "Флауер роки бојс".

Прочитајте још: Прича о Сексону и Нелету

- Свираћемо мало више од два сата - најављује, за "Новости", Сејо Сексон, фронтмен "Пушења". - То није обичан концерт. Имамо друштвену обавезу да помогнемо такав пројекат. Ово је један од наших последњих наступа пред излазак новог албума "Шок и невјерица" са 14 песама, 20. октобра. У Загребу снимамо спот за песму "Ирска", који ће се појавити неколико дана раније.

* Кажете да је тешко правити нешто ново, јер то сви пореде са старим песмама?

- Очекују да буде боље, а Сергеј Бупка је све старији (смех). Скепса коју старији бендови имају кад раде албуме је, ипак, лепа и мотивишућа. Било је ове године и здравствених проблема у бенду, и све то нас је успорило.

* Имате ли савет за млађе бендове?

- Није им лако данас. Профилишу се на регионалном нивоу тек кад чланови напуне 40 година, јер потроше много времена да се докажу у овом нашем феудализму, где медији не врте садржај са других простора. Тешко је доћи до информација о томе да је нешто изашло, чак и кад су у питању етаблирани извођачи. Они који успеју то да превазиђу, далеко догурају.

Прочитајте још: Сејо Сексон: Срби најбоље разумеју нашу иронију

* Неле Карајлић се вратио на сцену са, углавном, репертоаром "Пушења"?

- Радује ме да људи свирају наше песме. Није Неле једини. Још један наш бивши певач, Марин Градац Мако, има ревијски оркестар са којим свира те песме. Велики је комплимент за композитора да постоји што више извођача који његове песме доносе пред људе.

* Да ли је било контакта с Карајлићем?

- Нисмо се видели 15 година. Немамо никакав контакт, Неле је тако одлучио и ја то поштујем.

* Која песма "Пушења" вам је посебно драга?

- Веома волим "На стражи поред Призрена". У последње време свирамо "Јави ми". Веома добра песма коју никад нисмо свирали је "Писмо Елвису". Бавим се мишљу да с њом нешто урадимо. Гледам да не "убијем" народ тешким темама на концерту, ионако нам је све тужно.

* Како гледате на рокенрол у 2018?

- Увек је рок за мене исти, и 1954, и сада. То је једна религија, дивна духовност у којој сам нашао много пријатеља и сабораца. Посебан свет, уживам и у колегама и у публици која је омогућила да све ове године живимо од тог посла.

* Има ли још музичких граница на простору бивше Југославије?

- Интересантно ми је како је класични композитор Феликс Менделсон у запуштеној капели у Лајпцигу нашао материјале Баха, за ког нико није знао до 19. века, и учинио његова дела популарним. То је доказ да је мала шанса да добра музика не заживи и не дође до људи. Музика спаја, због тога је и измишљена. Говоримо истим језиком, разумемо исте ствари. Одгајани смо у заједничкој култури, духовности, то не може да се избрише политичким одлукама. Југославија је нестала, али њена музика није. Сваки угоститељ који хоће да направи мало профита доведе бенд који свира екс-ју ствари. Неко их анатемише, али то је благо, вредност, нешто што нашим балканским душама треба. Колико се политичара у ових 30 година променило на сцени, колико је било великих вођа и где су сад, а онда видите шта и данас значе један Џони Штулић, Рундек, "Партибрејкерс"... Њихова вредност је с временом све већа.

ОД ХАРИСА ДО "МЕЈДЕНА"

КАЖЕ Сејо да свој музички укус тешко може да дефинише:

- То доста зависи од тренутка, амбијента, доба дана. У четири ујутру највише волим да слушам Хариса Џиновића, а кад возим на ауто-путу - "Ајрон мејден". Кад пијем кафу прија ми Наташа Атлас. Увек ми је било чудно да људи на тој "пијаци" где има сто врста воћа, поврћа, сваког дана долазе на исту тезгу.