Биља Крстић: Жива душа и треба повремено да боли

* У чему су Биља и „Бистрик” најсличнији, готово исти, а да то описује вашу личност, сензибилитет, карактер и енергију?

- “Бистрик” и ја имамо много тога заједничког. На првом месту је музика која нам пружа огромну радост, носи нас, греје и покреће. Оно што највише волимо и најбоље умемо да радимо је да дарујемо, а даровање је радовање. Бистрик је врело, извор, вода. Та задивљујућа сила чува велику тајну, учествује у сваком тренутку нашег живота. “Бистрик” је најлепше описао мој пријатељ, Гале Јанковић: “Део незамућене воде, кроз коју рони Сунце, да би дотакло онај део омеђен радошћу.”

* Која је основна веза “Сунцокрета”, “Раног мраза” и “Бистрика”? Шта је и дан-данас у вама остало исто, а да је, суштински, најважније?

- У животу се сви повезујемо. Нисмо ни свесни колико смо једни другима мостови за разна остварења. Групе “Сунцокрет” и “Рани Мраз” су ме довеле до “Бистрика”, до извора. Све ове групе су исписале нове странице развоја поп-рок и етно музике у Србији и тадашњој Југославији. Волим групе које имају пуно људи.

Ту је увек много идеја, добра енергија, вишегласно певање, пуно инструмената и, што је веома важно, пријатељства за сва времена. Сачували смо ону искрену, дечју радост и узбуђење пред сваки концерт или улазак у студио, када снимамо нове песме, што потврђује да је музика наша љубав и живот.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Биља Крстић: Без мерака нема нам опстанка

* Фото: Милош Шарановић

* Шта је условило да “Бистрик” постане бренд, а не тренд?

- Да би нешто постало бренд, мора да се докаже својим квалитетом и, свакако, трајањем. Кад смо ми кренули, етно музика је, код нас, била нешто ново и много музичара јој се окренуло. Означићемо то као тренд.

Данас, можемо набројати на прсте једне руке, ако и то није много, музичаре који су остали доследни. Они су од тренда постали бренд. Ту, пре свега, мислим на мој “Бистрик”! Нема компромиса.

* Од првог хонорара, мајци сте купили шпорет. Јесте ли, тада, могли и да замислите да ћете једног дана певати, рецимо, у римском Колосеуму, и колико вас таквом каква јесте, чини то, што ни у тим “звезданим тренуцима”, тај шпорет нисте заборавили?

- Увек у сећање могу да призовем радост коју сам тада осетила. Шпорет је стигао у наш дом од првог хонорара из “Раног Мраза”. Било је то у време док сам студирала. Тада сам маштала, што је типично за младост, да будем посебна, да покажем свој таленат, да имам успешну каријеру. У илузију славе верујете док сте млади. Зрелој особи је довољан осећај да је урадио нешто лепо у животу, испунио своју мисију.

Како време пролази, све више се радујем неким једноставним и обичним стварима. Данас, када помислим на ове велике светске звезде, имам утисак да су ти људи веома несрећни, усамљени, без пријатеља. Искрено, не бих волела да имам такав живот.

* Који су најважнији “Записи” вашег живота?

- Како време пролази брзо и ми желимо да урадимо што више. Кренула сам из Ниша, понела најважније успомене и све оно што сам научила у својој породици. Стигла у Београд, уписала и завршила ФМУ, певала у групама “Сунцокрет” и “Рани Мраз”, била “Штрумфета” са “Седморицом младих”, запослила се у Радио Београду, основала породицу, и још једну, али музичку, са којом сам обишла свет, направила радионице са младим певачима, радила на музици за филмове “Зона Замфирова” и “Бранио сам Младу Босну”.

Али, најлепше од свега, је кућа пуна песме и осмеха са мојом децом, Ноом, Милицом и Ленком. Од самог почетка се у нашој породици живело са топлином и љубављу, и то богатство непроцењивих осећања и данас трошим.

* Фото: Милош Шарановић

* Како изгледа ваш лични “Тарпош”, од чега је направљен, чиме сте га ткали и ко се под њим налази?

- Мој “Тарпош” је у исто време једноставан и компликован, скроман и раскошан, китњаст. Прављен је од посебног материјала. Из године у годину, све је бољи и лепши. Под њим се налазе сви они које волим. Остварила сам свој велики сан да будем мајка. Расла сам са мојом децом, учила их, учила од њих. Стекле смо капитал који чине здрав однос, дубока љубав, разумевање, поверење, искреност и огромно поштовање. Деца су најлепши дар који сам добила. Са њима ми је све песма.

* Шта још чувате “Из унутрашњег џепа”?

- Придржавам се доброг, старог веровања, које ствари се, под обавезно, чувају на том месту. Тако да се, у мом унутрашњем џепу, уз дугме и срећни новчић, налазе сличице Ное, Милице и Ленке, али и успомена на Нешу Лептира, који је смислио тај назив за мој ЛП, 1995. године. Они су ту где се чују откуцаји.

* Ко је мутио бистре воде “Бистрика” а самим тим и ваш живот, и како сте поново пронашли извор?

- Увек сам ишла за срцем, тежим путем, што значи узводно! А кад кренете узводно, дођете до извора. На том путу има доста вирова који вас вуку натраг и због којих губите снагу, али ту је онда “Бистрик” који ме придржи и помогне да то превазиђем и идем даље.

* У вашем животу је било много тешких година, туге, губитака. Много суза су однеле воде бистрика. Шта је отишло са њима, а шта је остало?

- Тешки периоди су саставни део живота. Кажу да жива душа и треба, повремено, да боли. Препреке и проблеми нас покрећу. Временом, научимо да се боримо. Та нова искуства, доносе спознаје које растерећују. Постајемо мудрији и полако схватамо шта је најважније у животу. Не треба да губимо време са људима који нас не заслужују, ту мислим и на пријатеље. Ионако у живот не може да стане много њих.

* Када је ваша снага била на највећем испиту и шта је ваша најважнија победа?

- Моја кума, Маја, има једну поруку: “Радујући се, у свесности и љубави, у сваком тренутку, победићемо сваку тешкоћу.” Победа и снага су моја деца, мој оркестар “Бистрик” и радионица. Најлепше ствари у мом животу су везане за њих.

* Лепо носите године, како своје, тако и године “Бистрика”. За вас се реч “старост” никако не може везати, иако сте, већ дуго, и бака. Шта вам, данас, говори поглед у огледало, пре свега, оно унутрашње?

- О годинама не размишљам. “Бистрик” ове године улази у осамнаесту, значи пунолетство. Да ли постоје лепше године у једном животном циклусу? Не! Са њим и ја доживљавам своје друго пунолетство, па тако, то “лепо ношење година” иде изнутра ка споља.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Биља Крстић: Никад не одустајем

* Фото: Милош Шарановић

* Често на друштвеним мрежама објављујете фотографије са унуком. Ноа је, још као беба, превремено рођена, у шестом месецу, показала да је велики борац. Због чега јој се највише дивите?

- Заједно са својом мамом и татом показује свету да ништа није немогуће и да се уз осмех и љубав све решава. Ноа греје наша срца, осмехом помера стене, а њена борба и пркос заслужују дивљење свих који је познају. Дивим се свима, мами и тати, али посебно Нои, на најјачем бацању лоптица на свету, у јуниор лиги, наравно.

* Колико вам је, у овом периоду живота, срце бистро и шта се у њему налази?

- Очишћено је од свега што му је одузимало снагу. У њему има места за најдраже људе, ту чувам успомене, али и песме.

* Шта је ваше најбистрије извориште среће?

Живот кроз песму и живот у песми! Колико је само дивних емоција исказано у песмама. И када вам је Бог подарио способност да те емоције пренесете другима, као да су њихове сопствене, зар има веће среће!?