Биља Крстић: Без мерака нема нам опстанка

ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

ГОСТУЈУЋИ за викенд на Светосавском балу, у Павиљону на острву Доменил у париској Венсенској шуми, етно-певачица Биља Крстић је са својом групом “Бистрик” дигла публику на ноге, као и свуда где се појаве.

- Добро је да постоји оваква спона између нас који долазимо из Србије и наших људи који живе у иностранству - каже за “Новости” Биља Крстић. - Овакви сусрети су веома занимљиви и пуни лепе енергије. Наши људи се овде радују свакој песми, хоће да певају заједно с нама и дошли су да се лепо проведу.

* Ни странци нису имуни кад чују нашу етно-музику?

- За 16 година, колико постојимо, “Бистрик” и ја смо, нажалост, много више певали у иностранству него у нашој земљи. Тек од прошле године чешће наступамо и у Србији. Невероватно је како нас људи препознају и реагују на нас, чак и у далеким крајевима, као што су Индонезија, Бразил или Салвадор. Не знају шта је то наш мелос, али знају шта је Балкан. Последњих година Балкан се доста добро позиционирао на светској музичкој сцени. Додуше, више очекују трубаче и ромску музику и онда се, сваки пут кад дођемо, изненаде. Недавно нас је један промотер из Аргентине зачуђено питао где су нам трубе. Објаснили смо му да је то што радимо вокална традиција, права традиција Србије, а да су трубачки оркестри из новијег доба.

* Шта странци могу да сазнају кроз нашу музику?

- Очекујем да нас кроз мелос примете и осете као народ. Балкан има јединствене мешовите ритмове који умногоме украсе мелодије које су веома карактеристичне, широке и изузетне лепоте. Важно је да, када се представљамо страној публици, покажемо сав колорит који имамо, а не да нас упознају једнострано. Наша трубачка пракса веома је успешна у свету, али најмање се свира оно што је из Србије. Интерпретирају хитове Стинга, али никако да одсвирају коло.

* Да ли је Србија довољно урадила на промоцији, на пример, врањске песме?

- Не, и очајна сам због тога. Обожавам песме из Врања. Врање је наша колевка књижевности и то се види у изворним песмама из тог краја, који ми је веома близак јер сам рођена у Нишу. Ништа нисмо урадили по том питању, као што су Босанци урадили за своју севдалинку. А оно што је за Босанце севдах, то је за нас мерак. Врањске песме су праве варошке, градске песме. Много су отмене.

* Шта би требало учинити на том пољу?

- Песме из Врања би требало да се уврсте на Унескову листу светске баштине. Нигде у свету не постоје ни староградске песме као што је случај код нас. Само што је то нама нешто најобичније. Кажу, пева се по кафанама. А где се певала и пева севдалинка? Имамо толико различитог музичког богатства које можемо да понудимо. Етномузиколози би требало да седну и да се договоре да оно што је карактеристика овог простора представе у свету.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Bilja Krstić: Mladi se vraćaju korenima

* Како је то код других?

- Одушевила сам се када сам погледала телевизијски програм у Француској. Комплетна музичка матрица је француска. Значи да Французи чувају свој идентитет. А у Србији најмање има песама из Србије, и најмање има простора у медијима за извођаче из Србије. Италијани, такође држе до себе. Неко би рекао да су националисти. Није тако, само чувају своје. И то је једино могуће, ако желите да сачувате идентитет. Београд је диван домаћин свима из Босне, Хрватске, Словеније, Црне Горе. Немам ништа против, али колико српских бендова може, на пример, да свира у Загребу? Да не говоримо о медијима. На националном радију у Загребу не можете да чујете неког српског извођача.

- Тачно. Је ли дошло пет бендова из Хрватске у Србију? Онда иде наших пет бендова, било којих, у Хрватску. Требало би боље да сарађујемо. Тамо је све забрањено, а код нас је све допуштено. Сигурна сам да ће у наредних 20-30 година традиционална музика из Србије потпуно да ишчезне, јер се о њој уопште не води рачуна. Све се свело на појединачне случајеве. Па није традиционална српска музика турбо-фолк, који је 99 одсто заступљен у нашим медијима. Музичке матрице радио-станица су углавном обојене том врстом музике. Шта то говори? Да ова музика коју ми негујемо нестаје.

* А прави народњаци нису “сељана”?

- Никако! Кад ми неко, онако погрдно, каже да певам народне песме, ја га питам одакле је. Па читава светска музика се базира на традицији. Узмите за пример блуз или уметничку музику. Шта је радио Рахмањинов? Најлепше композиције за клавир и оркестар правио је са традиционалним темама Русије. Али ми то, нажалост, не радимо. Највише волим своју Србију. У мом репертоару се налази најмање осамдесет одсто српских песама.