Тозовац: Имам још 30 хитова у које не верују

Спремам нову књигу. Не очекујем да будем мушка Десанка Максимовић или Јесењин. Довољно је да будем Тозовац! Моје песме су апсолутно искрене. Што се песама за певање тиче, имам бар 30 за које сматрам да нису ништа мање вредне од оних које су цењене до данас.

Предраг Живковић Тозовац - певач, композитор, текстописац, хармоникаш, истински шмекер и један од последњих боема на естради, потврђује за "Новости", да се ни у 82. години није сакрио иза сцене. Напротив.

- Бојим се да није право време за снимање песама, јер то мора да прође неки чудан пут. Прво да их снимим, па да нека комисија то преслуша и каже да ли ваљају или не. То ми личи на неповерење у Тозовца. Колико сам схватио, у ПГП РТС постоје такве комисије. Певач ако није довољно паметан, талентован и самокритичан, мора да има пријатеље који ће то да чују и кажу му шта мисле. Ако бог да, снимићу их, ако не, неће бити штете!

Тозовац, за "Новости", говори о музици некада и сад, али разговор не може да не дотакне Ускрс и сећања из детињства.

- Ускрс обележавам као сви Хришћани, то је празник радости и васкрсења Христовог - каже, за наш лист, Тозовац. - Обраћам се људима који верују у Бога, у правду, који имају наду за добро и умеју да опраштају. У детињству је чекање на Ускрс било чекање на нешто лепо. Радовао сам се као дете које се обрадује најлепшој играчки или бомбонама.

* Колико држимо до традиције и духовности?

- Веровање је апсолутно индивидуална ствар. Моја породица је била побожна, остао сам без оца са четири године, мајка је преузела обичаје, нарочито бака Милева која их је поштовала на најлепши начин. Живели смо у великој сиротињи у Краљеву, које је тада било српски Јасеновац. Све мушко је пострељано, из моје куће отац, ујак и теча, тако да сам већ са десет година био домаћин. Тада сам први пут свирао на свадби на очевој хармоници, било је то баш око Ускрса. Данас је друго и срећније време, и свима који славе Ускрс желим да га у име Бога славе много година у срећи и здрављу.

* Колико је човеку потребно да буде радостан?

- Народ једноставно каже: Или си се родио да се радујеш или да будеш баксуз. У овом другом случају, ништа човеку није повод да се радује, и то не уме. Ја сам сву своју радост утиснуо у песме. Хајде мало да похвалим и Тозовца. Направио сам песме којима се радују млади, средња генерација, али и они старији.

* Колико су нас недаће последњих деценија приближиле вери и помогле нам да спознамо себе?

- Јесу, јер је вера, пре свега, утеха. Ко верује у Бога, верује у правду и истину, да постоји нека сила која ће му помоћи бар молитвом, надом и лепим жељама. Вером у себе!

* Каква су вам сећање на први наступ и први зарађени динар?

- Био сам дете које није имало среће. У апсолутној немаштини, били смо жељни хлеба, а камоли нечег другог. Нарочито у граду, у селу је можда било нешто, Бог вам да овцу, краву или је родила њива. Ипак, народ је у највећој несрећи и страдању сачувао радост за Ускрс, Божић и рођендане. Бирао је било какав моменат да се радује.

Прочитајте још - Предраг Живковић Тозовац: Брозу сам певао "Јеремију"

* Ваш допринос народној музици је немерљив. Шта ће млади певачи оставити будућим поколењима?

- Немојте да дирате младе! Имамо добру омладину, најбољу децу на свету. Певачи су увек били или добри, или средњи или лоши. Лоши не знају колико су лоши, а добре певаче сви хвале, и уколико се са тим претера, могу да помисле да су већ звезде. Тешко се постаје звезда, то се одржава целог певачког живота.

* Како видите народну музику данас?

- То је шарена слика. Има свега, али верујем и у данашњу песму. Погледајте простор бивше Југославије, у том шаренилу мелоса је велико богатство и драго ми је да млади могу да певају све, и баладе и брзе песме. Што се Шумадије тиче, то је "двојка", слична каубојским песмама које имају гитаре. Почели смо од свирала, а кад је ушла хармоника, она је била носећи клавир. Хармоника је чудо од инструмента. Наши млади воле лепу музику, без обзира на то да ли је са Далеког истока или Запада. Наша круна је шумадијска "двојка".

* Да ли је теже данас постати звезда или када сте почињали каријеру?

- Одговорићу вам једним разговором. Дете, кога други малтретирају, пита старијег човека: "Чико, да ли је тешко бити дете?" Он му каже да је увек тешко, не само кад си дете.

* Да није било жена и љубави, не би било ни ваших дивних песама?

- У младости сам био као лептир. Такви су сви млади мушкарци. Ни девојчице нису ништа боље, и оне чекају да лептир слети на цвет. Био сам лептир, и то је најлепши део мог живота. Имао сам довољно среће, али сам увек био на опрезу, јер знам да једна жена са оне стране рампе може да ми уништи живот. Филозофи и мудраци кажу да је без љубави све пусто, али нема већег пакла од оног који љубав може да створи.

БОЕМИ НЕКАД И САД

ОСИМ за истинског уметника, Тозовац важи и за великог боема.

- Вратићу се опет на младе - прича Тозовац. - Они су свели боемштину на то да иду у кафић да попију и за то време пишу нешто на мобилном телефону. Младићи су у једном ћошку, а девојке у другом, тако чекају зору, па се разиђу. То је њихов живот, нећу да попујем младима. Из моје генерације у младости било је мало оних који су боље живели. Нико није имао ауто, ретко ко је имао бицикл. А сада прво питају који ауто возиш.