Зоран Пајић: Учио сам од Фајнса

ПРВИ пут када је као дете погледао позоришну представу, Зоран Пајић је пожелео да постане глумац. Та игра на сцени га је, каже, омађијала. За њега су позориште и филм као некаква терапија - и за публику и за глумца. Кроз роле које игра бави се пре свега људским емоцијама и то је оно што га највише привлачи. А једна од таквих је и улога Николе у серији "Истине и лажи" коју однедавно радним данима гледамо на Првој телевизији.

- Никола је дресер паса и лик који ужива у својој слободи. Његови најбољи пријатељи су Кристина (Бојана Ординачев) и Слоба (Жарко Степанов) са којима се дружи још од гимназијских дана. Још у средњој школи су се заклели да се никада неће венчати и наћи сталан посао, да ће се само зезати. Тако живе и у својим тридесетим годинама. Оно што ће његову стабилност пољуљати је једна ноћ коју ће заувек памтити. Никола ми је близак зато што тежи хармонији у животу. Пријатељи су му породица и не да ником да му то поремети. Увек је ту за њих и има урођену потребу да помаже другима.

* Ова серија најављена је и као нови "Бољи живот" или "Срећни људи". Шта је у њој најсличније овим Павићевим остварењима?

- Најсличније су управо те приче и ликови са којима публика може да се поистовети. Оно што нас мучи или радује у свакодневном животу, пренето је и у овој серији. У данашње време топлина породичног дома се изгубила. Родитељи од силних проблема немају времена за своју децу. Отуда деца буље у мобилне телефоне, свако је у свом виртуелном свету, а размена емоција је све ређа. Изгубило се време када смо сваке недеље у осам увече са породицом гледали серију, а после их коментарисали и препричавали. Надам да ће их ова наша бар на тих сат времена поново окупити у свом дому.

* Потрага за истином и искреношћу, као и живот у лажима, главне су теме серије. У чему ће се гледаоци највише пронаћи?

- Свака породица има своје истине и лажи. Лажемо често и сами себе да смо задовољни у браку, на послу, и тако животаримо, јер не знамо за боље, или не желимо да се суочимо са својим страховима. Све је то људски. Истина некад зна да заболи и повреди наше најближе, али оно што морамо да имамо у себи јесу разумевање и жеља да помогнемо једни другима.

Жарко Степанов,Бојана Ординачев и Зоран Пајић

* Каква је била атмосфера на сету и сарадња са колегама?

- Не памтим да ми је било лепше на неком снимању, као на овом. Дивно је када радиш оно што волиш, а још боље је када ту срећу делиш са колегама. Велики ентузијазам влада на сету, јер знамо да стварамо одличну серију и радујемо се сваком следећем снимајућем дану. Сигурно ће ту енергију препознати и гледаоци.

* Јесте ли икада имали дилему када је глума у питању? Да ли бисте и данас изабарали исто?

- Овај посао није сигуран у смислу да ћу и следеће године у ово време знати да ли ћу снимати или играти у некој представи. Када радим немам никакву дилему, а када по месец или више дана нема посла, помислим да сам могао и нечим другим да се бавим. Али само на тренутак. Човек може да се бави разним пословима, али када нешто ради из љубави, само то може да му донесе задовољство и резултате.

* Некада је за ваше колеге био престиж добијање улоге у неком позоришном комаду. Сада је, чини се, више оних који пре сањају филмску ролу. Шта је вама ближе?

- Током представе могу да, заједно са публиком, за сат и по проживим нечији цео живот. Позориште је жива ствар. Испред камере је то другачије, али може да буде једнако узбудљиво. Ниједно извођење представе није исто, долазиш до неких нових решења током сваког играња. То је игра без престанка. Код филма нема понављања. Другачији је рад и начин глуме. Један колега је рекао да је разлика у начину глуме на филму и у позоришту само у томе што испред камере мораш да говориш и ћутиш тише. Срећа за глумца је да се оствари и на једном и на другом пољу.

* Кроз ликове које играју, глумци пролазе и нека унутрашња преиспитивања. Да ли је то случај и са вама?

- Када се родимо нисмо ни добри ни зли, а касније нас живот и људи око нас оформе. Као глумац, морам да оправдам и највећег зликовца, да нађем разлоге и разумем због чега је постао такав. Копање по човековој души није лако, али ми помаже да боље разумем људе, не срљам у предрасуде и не гледам на свет једнолично и површно. Истину увек тражим у позоришту. Тамо смо публика и ми на сцени једно, покушавамо да одговоримо на нека животна питања. Можда никада и не нађемо одговоре, али барем се трудимо да будемо бољи и да разумемо друге.

* Какве улоге још прижељкујете, која би вам била највећи изазов?

- Уживам у друштвено ангажованим представама. У делима која провоцирају храброшћу и терају публику на размишљање. На сцени је скоро све већ виђено, сада је само питање на који начин се прилази неком делу и како се чита. Дивим се храбрим редитељима који доносе нешто другачије, успевају да натерају публику на размишљање и на то да промене неке своје ставове. Са таквим редитељима и у таквим представама и филмовима бих волео да играм.

* Какав утисак на вас је оставио Рејф Фајнс када сте снимали његов редитељски првенац "Кориолан"?

- Сваком члану екипе је приступио са поштовањем. Тих петнаест дана снимања нисам чуо да је повисио глас на било кога. Имао сам привилегију да глумим са њим у истом кадру и учим. Он је још један доказ да су велики уметници и велика господа.

ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ БУДИТИ ВАС

* ОПРОБАЛИ сте се и у улози ТВ водитеља, а и данас се разбуђујемо уз ваш глас на Плеј радију. Шта вам је донело ово искуство?

- Познанство са дивним и креативним људима. Пре свега са Уном Сенић, која ме је научила том послу. Њена енергија и искреност су доказ да публика у било ком медију, ипак, уме да препозна и цени праве вредности. Будити некога сваког јутра и барем тих четири сата скретати му мисли са свакодневних проблема, велико је задовољство.