Др Неле Карајлић: Мало нас је, ал смо велики!

Сузана Бијелић

01. 01. 2017. у 14:54

Др Неле Карајлић: Мало нас је, ал смо велики!

Др Неле Карајлић Фото Драган Миловановић

Др Неле Карајлић о животу у петој брзини, Тесли, квизу "Ја волим Србију", инспирацији, очекивањима

МУЗИЧАР. Шоумен. Надреалиста. Редитељ. Сценариста. Глумац. Писац - и у прози и у стиху. Доктор. Неле Карајлић, коме су ваљда још само лична документа подсетник да се родио у кожи Ненада Јанковића, у своју биографију свашта би могао да дода, нарочито после ове године која откуцава последње сате. У њој је освојио ТВ публику као капитен плавог тима у забавном квизу "Ја волим Србију" (РТС), започео је роман чија се радња дешава у Београду, а недавно је у стварност преточио и своју дугогодишњу визију - на сценама у Новом Саду, Београду и Бањалуци оживео је музичко-сценски спектакл "ФБИ Досије Тесла", поводом 160 година од рођења великог научника. Рекло би се да ће после здравствених проблема овај талентовани "сваштар" успорити, кад оно...

- Био сам прилично миран неколико година након срчаних тегоба, тако да пун енергије улазим у нове радне победе. Истини за вољу, ово није никакав напор у односу на онај период када сам стално био у авионима и путовао са краја на крај света.

* Јесте ли променили неке животне навике након добијене друге шансе? Чега сте се одрекли?

- Не бих употребио реч одрицати. Боље да кажем да сам се адаптирао на другачије услове живота, а најбоље би било да кажем да сам променио живот. Брзина којом сам се кретао била је превелика у односу на услове вожње. Једноставно, моје срце није могло да поднесе овакву будалу.

* Радња представе о Николи Тесли почиње у ноћи између 7. и 8. јануара, на датум његове смрти. Зашто за тада нисте заказали премијеру? Било би симболично...

- Премијеру смо сместили у онај моменат када смо били свесни да представа може да изађе пред очи гледалаца. Испало је да је то крај децембра, што је редовно добар термин за овакве спектакле. Али играти је за Божић није лоша идеја... и то у Њујорку, граду у коме се радња и одвија.

ДОЧЕК УЗ БЕСКУЋНИКЕ И ПРОСЈАКЕ * ПРИСЕТИТЕ се неког посебног дочека, било по добром штимунгу или можда малеру.
- Памтим оне Нове године када сам био млад, кад нас није било брига где ћемо је дочекати и са колико пара у џепу. Најбоља је била у центру Сарајева када смо ми, у златно доба "новог примитивизма", организовали бесплатан дочек за бескућнике и просјаке. Делили смо кувано вино и сендвиче. Ту манифестацију смо назвали "Кокуз ејд". Главни слоган је био "Дочекајте нула сати са нула динара". Сећам се да је било толико добро да су нам се придружили и они који су за дочек уплатили скупе хотеле и диско клубове.

* Откако сте обелоданили да сте у сродству са Теслом, има злурадих коментара да сте то измислили. Страхујете ли да ће вам неко тражити на увид хрпу извода из матичних књига рођених, како бисте то поткрепили?

- Ха! Па мени није потребан "Фејсбук" да докажем да смо фамилијарно умрежени. Села одакле су моји и Смиљан одакле је Тесла су близу, а између тих села углавном је пустара. Сви су Личани као јаје јајету. Одани, упорни, тврдоглави.

* Ако је он први међу петорицом највећих са ових простора, која су преостала четири имена? Чији живот би вам био инспиративан за нову позоришну авантуру?

- Има наш народ више од петорице дивова који су заслужили много већу пажњу него што је досада имају. Овакве перформансе заслужио је и Пупин, и Растко Немањић, и Мехмед-паша Соколовић, и младобосанци, и Иво Андрић, Војвода Путник, Вук Караџић. Ми смо малобројан, али велики народ.

* У квизу "Ја волим Србију" Ненад Окановић из супарничког тима се истински нервира кад губи, док ви стоички подносите пораз. Као да вам недостаје такмичарски дух...

- У животу сам много добијао, али и много губио. Држим се слогана великог Миљана Миљанића који каже "Научите да губите побеђујући, али научите да побеђујете губећи". Што значи да мораш да знаш како је то осећати се победником, али и губутником. Не брините, Окац је исти такав, само воли да глуми драму.

* Како тумачите његове прозивке да за вас историја креће од Тита?

- Ја сам употребио ту флоскулу алудирајући на читаве генерације које су одрасле у времену када се није ништа учило осим велике народноослободилачке борбе. Па да ли ви схватате да ми нисмо у школи учили о Милутину Миланковићу, а свашта смо учили. Миланковић је само доказ да се ништа не да сакрити.

* Шта је данас потребно Србији да бисмо је још више волели?

- Дух. Оптимизам. Спремност на жртву. Сви жудимо за бољим животом, за променом набоље. Сваки бољитак прво мора да се роди у вашој глави! Димитрије Митриновић је рекао "Дајте ми двеста спремних људи и променићу свет." То његово размишљање у пракси је применио Кастро. Нама фали занос.

* Одузима ли ово време уметницима инспирацију, јер сви смо постали спремни и за немогуће сценарије?

- Инспирација се налази у глави и срцу, а не у времену и људима око нас. Свеједно је где и када живите, ако вас гони стваралачки немир можете бити и сами на Месецу, и направићете неко дело. А ако тај немир не постоји, нећете бити у стању да приметите промене чак и у време револуција.

* Од кога сте наследили теленат за хумор, а од кога способност да боље од других завирите у будућност? Да ли сте имали у фамилији некога сличног?

- Моја породица јесте мало на своју руку. Било је ту и уметника и инжењера и свештеника и комуниста и музичара, али и антиталената. Анализа ДНК у моме случају не би дала јасан резултат.

* Бекер је рекао да би поверио Новаку да му се бори за живот. Коме бисте ви препустили такву одговорност?

- Па, ја већ имам неколико доктора који су имали мој живот у рукама, тако да ми та ситуација није непозната. Углавном бих то пре препустио кардиологу него тенисеру. Али Ноле је Ноле. Чиме год да се бави, опет би био најбољи. Да је хирург, звао би се Дебејки.

* Када у кафани на столу видите упозорење "забрањено пушење", доживљавате ли то као претњу или као резервацију на ваше име?

- Подсети ме на младост.

* Како објашњавате то што и младе генерације нису имуне на стихове "Забрањеног пушења"? Шта за њих значи, рецимо, "Зеница блуз"?

- "Пушење" је, као и сама рок музика, већ постало део културног наслеђа. "Зеница блуз" је написана пре више од тридесет година и део је једне културе. Младе генерације препознају нашу енергију. Она је та која им препоручује "Пушење".

* Ко данас "једе кавијар, а ко пије џин"?

- Мање или више исти они који су јели и пили ономад.

* Која вест би вас највише обрадовала у 2017. години?

- Само да престану ова ср... од ратова. Да човек престане да буде толико халапљив, да се мало смири. Да престане трка за новцем. Да се приближимо природи. Да је почнемо разумевати онако како ју је разумео Тесла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

nele011

01.01.2017. 15:38

..Bolje da kažem da sam se adaptirao ...i jedan tvoj prethodnik se adaptirao pa se tamo vratio...sad jos vise zavija neko kad je onih godina u Bg dolazio...

BRAJOVIĆ

02.01.2017. 12:15

@nele011 - О чему причаш?Јеси ли прочитао текст?Важно је да си ти ето као нешто прокоментарисао...

nele011

02.01.2017. 14:15

@nele011 - Cipele koje si ostavio ispred vrata, unesi unutra, i ne zavijajaj i ne arlauci...pricaj kao sto se ovde prica....putuj Igumane

Postoji li išta gore i bahatije

03.01.2017. 09:19

@nele011 - od "starih Beograđana"? Ksenofobija im je "civilizacijsko" dostignuće, bez obzira što se osećaju građanima sveta, i rado žive u Njujorku, Parizu, Londonu...