СЛАВНИ хрватски музичар и један од највећих шансоњера у бившој Југославији, Ибрица Јусић (71), после шест година вечерас ће поново наступити у Београду, у дворишту Капетан-Мишиног здања, у 21 час. Одржаће концерт у оквиру 25. Београдског летњег фестивала. Док је у четвртак у Капетан-Мишином здању говорио за "Новости", крај ногу чувеног дубровачког кантаутора и трубадура дремао је његов пас, црни белгијски овчар Бонд. Уметник, препознатљивог ауторског израза, чија блистава каријера траје више од пет деценија, не крије одушевљење због поновног сусрета са српском публиком.

- Биће добрих стихова, лепе музике и много емоција - рекао је за наш лист Ибрица, који се нада да ће му овај концерт отворити врата неке веће београдске дворане. - То је пресек моје 50-годишње каријере и биће свега, од Шекспира до севдаха. Певаћу песме са дубровачких скалина, шансоне, канцоне, пола програма посветићу прошлогодишњем албуму "Харлекино" омажу колегама и пријатељима којих више нема - Зденку Руњићу, Ђорђу Новковићу, Арсену Дедићу... У Београду се осећам како код куће. Моја покојна сестра је живела у Улици Народног фронта и веома сам се разнежио када сам аутом прошао поред зграде у којој је становала. Овде имам сестричину Емину, која феноменално пева, а пре неколико дана је освојила награду на такмичењу. Прве концерте одржао сам у Београду, напунио сам два пута Дом синдиката 1966, па сам тек онда наступио у загребачком "Лисинском". Надам се да ће боравак у Београду одјекнути и у Загребу и да ће ми неко тамо организовати концерт.

* Зар је проблем наступити у Загребу?

- Чујте, чудна су времена. Оне, који су некад могли да певају у "Лисинском", данас не могу да приме на разговор ни на пет минута. А ја баш нисам у годинама да се секирам. Задатак ми је да идем тамо где ме људи хоће и воле моје песме.

* Каква вас још сећања вежу за Београд?

- Овде сам имао многобројне пријатеље, нарочито међу уметницима, почев од Мире Бањац, Раде Ђуричин, Љубе Тадића... Дружили смо се на Дубровачким летњим играма. Не могу да опишем како сам се осећао када сам 2003, после 14 година, имао први концерт у Београду. Било је то пре убиства премијера Зорана Ђинђића, на чији сам позив дошао у Београд да градимо нове мостове. Разнежио сам се када сам у првим редовима у Дому синдиката видео драге људе, а нарочито Јована Ристића и Ђорђа Марјановића, који ми је био узор. Много пута сам се готово потукао због њега, бранећи га као уметника.

* На сцени сте више од пет деценија, шта памтите?

- Највећа награда ми је да ми бог да здравље. Био сам недавно на систематском прегледу и доктор ми је рекао да могу да ме се реше једино ако ме убију. Ово што радим не сматрам послом, већ задатком да људе учиним срећним, као што они чине мене. Много тога је било у мојој каријери, али памтим само срећне дане. Пресрећан сам што су ми музика и гитара отвориле многа врата широм света. Да имам не знам колико новца, не бих могао да прођем кроз та врата.

ПЕСМЕ ЗА ДУШУ

НА албуму "Харлекино" који је Јусић снимио за своју душу, налази се 14 обрада, међу којима и "Молитва за Магдалену", "Кућа поред мора", "Стари Пјер", "Потражи ме у предграђу"...

- Волим да сањам, а са тим албумом сам одсањао још један сан - каже нам Ибрица. - Желео сам да снимим албум са песмама које су ми, свака на свој начин, обележиле живот. Одувек сам хтео да их певам, а нисам имао прилике јер су их аутори дали неком другом.