Севдах није демоде

САРАЈЕВСКА група "Диванхана", чији је уметнички израз заснован на традиционалној музици Балкана са освртом на севдалинке, одржаће 1. марта концерт на београдском Коларцу. У српском храму културе босанка џез-севдах атракција, састављена од младих академских музичара, започиње европску турнеју на којој представља нови албум "Зуква". Зашто је "Диванхана" за почетак турнеје изабрала баш српску престоницу, фронтмен и пијаниста бенда Невен Туњић за "Новости" каже:

- За Београд смо блиско везани од оснивања бенда. Ту смо снимали албум "Биљешке из Шестице", у Радио Београду, у дну Хиландарске улице. У паузама смо упознавали људе и град, ослушкивали његову музику и расли заједно са њим. За нас ће Београд, професионално и емотивно, увек бити други дом. Публици ћемо из наше мале радионице звука понудити нови албум, нови репертоар, нову певачицу Наиду Чатић и нову виолинисткињу Ивану Ђурић.

Шта ваш стил чини посебним?

- Шароликост. Свали од седам чланова подједнако себе улаже у бенд, дарујући му креативност. Разноликост у уметности у већини случајева спаја неспојиво. То је и наш случај. "Диванхану" другачијим од осталих севдах извођача чини многочланост и чињеница да већина чланова корене вуче из класичне музике, што је феномен што се традиционалне музике тиче.

Откуд идеја да спојите севдах и џез?

- Од почетка смо хтели да традиционалну музику земаља Балкана приближимо себи, па тек онда њеним конзументима. Наша музика је резултат фузије различитих стилова. Сваки члан различито осећа и занима се за различите стилове. Севдах је и раније, у доба великана као што су Сафет Исовић, Химзо Половина, Заим Имамовић, Беба Селимвић и Зехра Деовић, доживљавао једнаке трансформације као данас. Аустроугари су у Босну и Херцеговину донели виолину, хармонику и кларинет који су касније постали и остали незаобилазни инструменти у севдах оркестрацији. Само смо наставили традицију, приближили севдах себи, самим тим и времену у којем живимо.

Колико сте млађим генерацијама разбили предрасуде о томе да је традиционална музика демоде?

- До пре неколико година севдах није имао прилику да буде део европске сцене. Некадашњи доајени севдаха радили су локално, искључиво на територији бивше СФРЈ. Данас због напретка технологије и интернета, сваку ноту можете да поделите са целом планетом. Време севдаха тек долази, а докази су успеси Амире Медуњанин и нови албуми "Диванхане" и Дамира Имамовића. Отворио се простор да младе генерације пригрле севдах као нешто што није демоде. Сведах се све чешће може чути у медијима и није више толико везан за одређене прилике, верске празнике или слично.

Колико смо сви на овим просторима заборавили на традицију и праве музичке вредности?

- Имали смо много концерата широм Балкана и још на овим просторима одјекује ехо наше некадашње заједничке државе. Људи су повезани и дели их иста или врло слична традиција. Неретко наилазимо на публику која плаче уз севдах, смеје се, упија сваку његову опору ноту, а нема никакве повезаности са БиХ, осим оне са севдахом. У Славонији смо наишли на људе који свирају традицију својих простора толико страствено да смо их звали да учествују на нашем албуму. Виолиниста из Београда Филип Крумес је нашој музици удахнуо звуке златног доба севдаха седамдесетих, када су неки од најлегендарнијих севдах снимака настајали управо у Београду. Свирали смо и с македонским трубачима, са краљем нове генерације Џамбом Агушевим. Срели смо људе из Далмације, Војводине, Врања и чини ми се да би спајањем силних емоција наших крајева дошло до експлозије која би створила засебан свемир.