Јелена Јовичић: Наш фолклор је најлепши на свету!

ТРЕЋУ сезону емисије "Шљивик", која почиње да се емитује у фебруару, обележиће неке новине - први пут, аудиције су одржане ван граница наше земље, Биља Крстић постаје трећи стални члан жирија, а нов је и водитељски пар. Глумци Јелена Јовичић и Александар Срећковић Кубура представљаће нам учеснике који се боре за титулу чувара народне баштине, али ће нам, како такмичење буде одмицало, и сами показати своје певачке квалитете.

У новој улози Јелена се није нашла случајно - још као девојчица, уз оца је научила да пева изворне песме не само Србије, већ и Македоније, да би на крају савладала најлепше и најтеже - босанске севдалинке. Када је уписала Академију, постала је чланица трупе "Балкан нови покрет" који је представљао нашу традицију, од музике до ношњи, по фестивалима у свету.

- Пре девет година наступали смо у Единбургу где смо одржали концерт традиционалне балканске музике, без инструмената, само уз удараљке. Тамошње новине су писале о нама уз напомену: "Ако следећи пут буду долазили, не пропустите их". Били су омађијани док смо певали "Русе косе". Ето, све у животу се заокружи, па вероватно није чудно што су ме изабрали за "Шљивик".

* Какви су вам први утисци са снимања емисија?

- Највише ме фасцинира ентузијазам учесника који нимало није умањен без обзира на то како живимо и упркос чињеници да се на традицију полаже мање него некада. Изворна музика није ствар тренда, већ креће изнутра и зато су певачи и плесачи фантастични јер је осећају и воле. Почаствована сам што водим емисију која гаји традицију, јер се она полако гаси.

* Зашто заборављамо традицију?

- У свету је постао тренд да се сви изједначимо и мислим да то није добро, јер је идентитет једино чиме се у овој глобализацији можемо разликовати. Чак стичем утисак да људи из дијаспоре више воде рачуна о традицији од нас који живимо овде. Волела бих да на новогодишњим прославама на трговима гледам фолклор и изворну музику, а не новокомпоноване певаче. Оно што ми имамо у нашој традицији мало која земља има. На пример, полифоно певање. Видели сте некад неколико бака како певају у разним гласовима док нешто хеклају. То је полифоно певање, развијено, на пример, у Шумадији, док већина земаља негује једногласје, равно певање без много украса. И у игрању имамо завидну баштину. Мислим да овај регион има један од најлепших фолклора на свету и није ни чудо да освајамо публику на свим светским фестивалима.

* Шта још заборављамо?

- Зависи како ко. Мени неке ствари никад неће бити у реду без обзира на то што многима јесу. Не заборављам лепо понашање, васпитање. Свако убире плодове свог размишљања. Ми дижемо у небеса нешто што је нормално и што се подразумева. Зашто? Зато што на време нисмо рекли "То није у реду" него смо пристали на све. Мени није био проблем да се побуним кад сам чула да у вртићу пуштају "Гангам стајл" јер мислим да на то каква ће деца бити сутра, утиче све, од хране коју једемо, начина на који се опходимо према њима, и наравно како их васпитавамо.

- Мој син сада има шест година и често ми каже: "Па, како ми не даш ово, а сви моји другови то раде". То не сме да буде изговор. Моје дете може да игра фудбал, да иде у биоскоп, чак сам му и ајпед купила, али не могу да дозволим да буде неваспитан, да кад уђе у вртић не каже "Добар дан", да удари неког, да дивља. Ћерка је још мала, али научила је да каже - хвала. Људи су жељни васпитања, и истовремено њим шокирани. Али, ја не желим да изгубим битку. Столица на којој седим је направљена од лепог васпитања, разумевања, толеранције, аргумената, образовања. Нећу да дозволим да седим на неутемељеној столици, да једног дана треснем и питам се шта се десило. Тако васпитавам и децу, а како ће проћи, видећемо.

ОБИЧНИ ЉУДИ

Осим у мјузиклима у Позоришту на Терезијама, Јелену ћемо гледати и у новој сезони серије "Војна академија" где игра психолога Весну.

- Драго ми је што смо искочили из ратног миљеа и што се снимају приче о обичним људима и њиховим малим проблемима који су њима највећи на свету. Најлакше је направити живот и по на филму од теме која је већ живот и по, али кад то направите од обичне приче, то је за мене уметност.