Жика Миленковић: Још сам тинејджер у души

ПРЕСТОНИЧКА рок супергрупа "Бабе", коју предводи Бајагин "инструктор" Жика Миленковић (55), поново се окупила после тринаест година како би одржала концерт 30. марта на "Лонг најт фестивалу" у Дому омладине. "Бабе" су 1992. оформили певач и гитариста Жика Миленковић, бубњар Горан Чавајда Чавке (у то време члан "Електричног оргазма") и тадашњи гитариста "Рибље чорбе" Зоран Илић, с намером да раде с групом док њихови матични бендови паузирају. Жикини шаљиви стихови и сценско извођење, ускоро су постали заштитни знак "Баба". На питање да ли је ово повратак "Баба" на велика врата, Жика за наш лист каже:

- Овај фестивал је дочек пролећа, свира се на три бине, а менаджер Бајаге и "Инструктора" Зоран Вуловић је некако успео да ме наговори да позовем људе и направимо једнократни или вишекратни камбек. Све зависи како ће нас публика примити те ноћи. Ништа не очекујемо, може да нам се деси нешто лепо, а може да нам се деси и да се избламирамо. Окупља се оригинална постава, Илке, басиста Дејан Шкопеља Шкопи, и бубњар "И плеја" Горан Лјубоја Трут, занимљив лик и енергичан бубњар, пристао је да нам буде четврти члан.

* Бајага је једном прокоментарисао како је Чавке био наш Ману Чао, како га се ви сећате?

- Сви знамо колико је Чавке био јак и колико су "Бабе" биле интересантне са Чавкетом. После првог и легендарног албума "Слике из живота једног идиота", објавили смо још два, који су релативно слабије прошли. Видевши на "Јутјубу" како људи "скидају" наше песме, укапирао сам да воле и нумере са албума "Лажне слике о љубави" и "Слике сна и јаве". Зато смо схватили да је океј да видимо да ли је за тринаест година колико се нисмо оглашавали, израсла нека нова генерација којој би се евентуално свидело то што смо радили. Да видимо да ли ће нека нова младост да се исто ложи, као што су се ложили 1992. када смо почињали.

* Сигурно знате да ће пасаж између Безистана и Нушићеве улице понети Чавкетово име?

- Све знам, али ја волим да га носим у души. Кад будем отишао на онај свет, неће ме занимати да ли ће ико да се окупи тим поводом. Ни Бетовена не занима што га људи и данас славе. Он је, јадан, умро у неком лудилу и немаштини. Обожавам Чавкета и сваког дана га се сетим. Много смо се волели. Кад је ишао у Аустралију хтео је још једном да се изгрлимо за збогом, али ја нисам то схватао као збогом, па сам загрљај одбио. И данас се кајем због тога, мислио сам да ћемо још да се видимо. Био је диван човек и велики слободњак у мислима. Чак није хтео ни личну карту да носи, па је на граници говорио да је његово лице његова лична карта.

* И данас се радо слушају песме "Ноћ без сна", "Да те видим голу" "Ко ме тер'о" или "Пиксла од кристала"?

- "Бабе" су снимиле више од 50 песама, за сваког понешто. Теме које смо обрађивали своде се или на неку промашену љубав, пороке, а неке су чак политичке и социјалне. Обрадили смо гомилу тема после чега се јавила креативна блокада, јер углавном певаш о ономе што те се лично тиче. Зато се дивим текстописцима који праве на хиљаде и хиљаде текстова за разне певаче. Брате, откуд ти више тема за песме? Наравно, капљица аутобиографског увек постоји, бар у осећањима. Некад човек мора да се напати и злопати да би имао креативну инспирацију. Што кажу, ако ти дан почне сузама, можда се заврши смехом. Обично се такве ствари и дешавају. Све се своди на тих 24 сата, расположења могу да се промене за то време, исто као што могу да се промене четири годишња доба у једном дану.

* На које сте песме "Баба" најпоноснији?

- Поносан сам на "Ноћ без сна", "Сланину" зато што ми је то веза између људи и природе, као и "Судар с новим момком", јер сам успео да уђем у свет прераслих тинејджера, који и данас траје. Тинејджери су наше највеће богатство, али сматрам да им фали образовање. Данас људи мање завршавају факултете него кад сам ја био млад.

* Пре пет година преселили сте се из Београда у Банат?

- Перлез је предивно место у Банату, добри су људи, близу су Царска бара и канал Бегеја, само 200 метара од моје куће, у који, кад упече звезда, само ускочим, запливам и уживам. Живим једноставно, онако како волим. Удомио сам тамо неке псе, идем због њих, обожавам их и они мене. У Београду имам стан, а раздаљина до Перлеза је само 50 километара. У стану су ми два пса, у Перлезу још два, па кад сви кренемо у Банат, четири пса, супруга Весна и ја, онда је то цео чопор. Мештани нас гледају као неке лудаке. Знају да свирам са Бајагом, али сам једнак са њима. Нисам осетио да ме неко лажно воли само зато што сам музичар. Друго је кад улицом прођу Лепа Брена или Здравко Чолић, а друго је кад прође Жика, што је доста опуштајуће.

* Имате ли још времена за глуму?

- Што се глуме тиче, ту сам се свео само на синхронизацију цртаних филмова и препеве сонгова. Радио сам "Пингвине са Мадагаскара", "Сунђера Боба", Најджела, Лизу Дулитл, Арнолда... Штрумпфове нисам прихватио јер сам укапирао да има превише епизода, па не бих могао да проводим време у Перлезу.

* Ко је дао групи име "Бабе"?

- Илке, јер је у то време много волео "Тхе мотхерс оф инвентион" Френка Запе. Други разлог је што је наш први басиста Бојан Васић Васа имао викендицу у Бабама.