ПРИЧА О ЖЕНИ КОЈА ЈЕ СПАСИЛА МНОГЕ: Пожртвована лекарка великог рата

У Ваљеву, које је за време Великог рата, 1915. године, због епидемије пегавог тифуса било град-болница, од ове опаке болести умрла је, до последњег тренутка пружајући помоћ рањенима и оболелима, др Драгиња Бабић. Ваљевка, прва жена рођена у Краљевини Србији која је диплому лекара стекла на Универзитету у Берлину, била је безмало заборављена. Ипак, предложено је да једна улица у Ваљеву понесе њено име.

Кћерка ваљевског трговца и судског писара Јанка и Јелене Бабић, рођена октобра 1886. године, после основне школе и ниже гимназије у родном граду, вишу гимназију завршила је у Београду. Као одличан ђак, Драгиња је добила стипендију тадашње Ваљевске општине, те је студије медицине 1907. године започела у Цириху, а окончала у Берлину. По повратку са студија, била је приправник у ваљевској окружној болници, а потом постала општински лекар.

Прочитајте још: Драгиња Бабић, једна од првих лекарки на Балкану

- Тек што је почела да ради самостално као лекар, почели су балкански ратови, па су скоро сви лекари из Ваљева отишли са војском - каже др Владимир Кривошејев, историчар. - У Ваљеву су остали само др Драгиња Бабић и др Селимир Ђорђевић. Овај град, као место удаљено од попришта, већ тада постаје центар резервне војне болнице, у коју су са фронта, у безбедно окружење, допремани рањеници и оболели. Драгоцену помоћ тада им пружају колеге, странци, добровољци.

ТОКОМ Првог балканског рата, са др Драгињом Бабић и др Ђорђевићем радили су и Немац др Ханс Фогел, Хрват др Стјепан Станковић, три Данца, два Чеха, петоро српских пензионисаних лекара и осморо студената медицине, од којих су четворо били Чеси. У Другом балканском рату, у Ваљеву су радили и Холанђани др Аријус ван Тинховен и др Ван Хамел, са два студента медицине и екипом медицинских сестара.

- На почетку Великог рата, 1914. године, др Драгиња Бабић била је поново распоређена на рад у позадини, у Пироту, где је била управник болнице, али се после успешне српске контраофанзиве и велике победе у Колубарској бици вратила у Ваљево - подсећа др Кривошејев. - Управо тада, у граду на обалама Колубаре разбуктала се велика епидемија пегавог тифуса. У Ваљеву није било довољно лекара, па је др Драгиња, уз посао у болници, ишла у кућне посете. Међутим, болест је и њу оборила у постељу. Од тифуса је умрла 6. фебруара 1915. године.

Прочитајте још: Како су даме мушкарцима отеле небо

ЛИЧНОСТ и дело др Драгиње Бабић нису били непознати истраживачима историје српске медицине. Стручна јавност је са њеним радом и жртвом и раније била упозната, али је она остала непозната за ширу јавност, не само у Србији, већ и у њеном родном Ваљеву.

- Начин да се то исправи је да једна улица у Ваљеву буде названа по др Драгињи Бабић - сматра др Кривошејев. - На срећу, у оквиру актуелних иницијатива за именовање градских улица, дата је, а колико сам упућен и прихваћена, идеја да једна добије име хумане лекарке. Др Драгиња Бабић то заслужује, због пожртвовања у ратним околностима и смрти од болести коју је услед њега и добила, али и као лекарка која је то постала у време које није било нимало наклоњено високом образовању жена.

Ваљевска болница у Великом рату - Фото Народни музеј Ваљево

ЖРТВЕ ПЕГАВОГ ТИФУСА

Велика епидемија пегавог тифуса, која је харала до краја пролећа 1915. године, у Ваљеву са 8.000 становника и његовој околини усмртила је више од 9.000 људи, мештана, избеглица, српских али и заробљених аустроугарских војника. Умрли су и многи лекари - др Селимир Ђорђевић, др Павле Војтех, др Хранислав Јоцић, др Душан Поморишац, др Тома Леко, Американац др Семјуел Кук. Затим, аустроугарски лекари др Ладислав Александар Феликс Менхард, др Јозеф Ковач, др Алојз Фридрих Прекл, др Владислав Милота...