Источна Србија богата златом и бакром

“Има јако интересантних лежиста у источној Србији”, рекао је Симћ Танјугу на седмој Међународној конфернецији о минералним ресурсима у Србији “Покретачка снага за економски развој” издвојивши Чукару Пеки.

Он је навео да је то једно релативно мало лежисте код Бора, али са врло богато рудом на око 500 метара испод земље.

Прочитајте још: Код Бора је најбогатије налазиште бакра и злата!

“Испод тога се налази на један до 1,5 км порфирска минерализација, а то је оно што сада откопавамо у Мајданпеку и Бору. Тако да треба сићи у ствари на око два км испод земље у Чукару Пеки. Моја слободна процена је да сигурно у источној Србији има још оволико колико је ископано од почетка 20. века па до данас. Али, ће бити потребно још много времена и новца да се уложи у истразизвнаја да би се дошло до економски оправданих пројеката”, рекао је он.

Пројекат Чукару Пеки један је од најзначајнијих скорије објављених геолошких открића у свету, у питању је порфирска минерализација са високим садржајима бакра и злата, а налази се у непосредној близини стогодишњег рудника бакра РТБ Бор.

Ту су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, а пронађена је и најбогатија бушотина на планети у којој је детектовано присуство злата од чак 50,3 грама по тони.

Прочитајте још: За "Бор" нуде 600 милиона евра ?

Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холлистер у Америци, где се извлачи 27,20 грама злата по тони руде, а Чукару Пеки га превазилази чак двоструко, показују подаци Геолошког топографског института САД (УСГС).

Према ценама злата и бакра на Лондонској берзи, у околини Бора крије се богатство вредно готово 18 милијарди долара.

Средства уложена у истраживање износе 20 милиона, а отварање рудника коштало би око пет милијарди долара.

Прочитајте још: Вадићемо 350.000 тона бакра

Симић је нагласио да би релативно брзо могле у Србији да се ураде, преко Геолошког завода, карте минералне потенцијалности за сваки округ.

“Почев од најперспективнијих за геолошка истраживања и за евентуално будуће рударство, па до мање интресантних. По мени, би то могло да се уради за четири до пет година уз озбиљан програма који мора да буде координисан од стране државе”, навео је Симић.