Смедерево: Шнајдерке на улици

РАДНИЦЕ фирме "Уно Мартин" у Смедереву већ месец дана - уместо за шиваћим машинама - седе испред фабрике јер је погону, због дугова, искључена струја, а затим је и промењена брава на улазу. И, док оне, упркос свему, долазе на посао, послодавац из Шапца поручује да посла нема, а да је за то крива - држава!

Шабачки "Уно Мартин" је, иначе, произвођач заштитне опреме који је 2002. купио смедеревску конфекцију "Украс". Онда је, 2010, фирма отишла у стечај који је закључен лане, али је педесетак шнајдерки бившег "Украса" у закупљеној хали на простору Старе железаре радило све до овог 7. априла...

- Због дуга од 700.000 динара, закуподавац је искључио струју и променио браву, па смо обавестили Инспекцију рада, тужиоца и полицију, те започели обуставу рада - каже председник Штрајкачког одбора Марија Максимовић.

И, док их полиција свакодневно обилази, раднице тврде да шефа нема месец дана, а никаквих вести о судбини фирме нема ни од власника Небојше Мартиновића из Шапца.

- Толике године радимо, а на улицу смо избачене као пси - огорчена је Светлана Жебељан, најстарија међу 26 преосталих кројачица, са стажом од 36 година.

Њене колегинице кажу да им фирма дугује седам плата које су, иначе, примале "на руке" - како, кад и колико газда има. Без уплаћених доприноса су од 2011, па немају ни оверене здравствене књижице.

- Посла је било и буквално до последњег дана, због чега се питамо где је завршио зарађени новац. Готова роба је одавде одвожена шлеперима, а шиле смо заштитну опрему за војску, Управу царине, ЕПС, МУП, НИС... Све су то били милионски послови, а последњи је био за Клинички центар "Бежанијска коса" у Београду. Сада чујемо да је од наше зараде газда платио раднике у својој другој фирми - истиче Љиљана Ђорђевић.

Власник погона Небојша Мартиновић каже да је обуставу производње условио отказ власника простора због дуга за закуп.

- Жао ми је тих жена. Нису криве ни оне, а ни ми јер је лоше пословање настало због немогућности добијања озбиљних уговора зато што су јавне набавке тако профилисане да у њима могу да учествују само предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Отворено питам како је могуће да се предузећима која укупно имају само 60 радника текстилне струке дозволи да учествују у набавкама чија вредност премашује милијарду динара на годишњем нивоу? Свакоме је јасно како они не могу да произведу толику количину робе без ангажовања других фирми, а тиме се крши Закон о јавним набавкама - тврди Мартиновић и истиче да је Влади Србије послат захтев да се број такозваних резервисаних набавки сведе на разумну меру, да не би био приморан на отпуштање радника и затварање погона.