Ниш: Добар њух за тартуф

Д. Миљковић

10. 11. 2013. у 08:21

Витомир Игић из Матијевца дресира псе да проналазе скупоцене печурке. У Србији је тешко наћи тржиште, а наше извозне квоте су мале

Проналажење цењених тартуфа је за Витомира Игића, из нишког села Матејевца, више од страсти и изазова. Он не само да их скупља већ је успео да направи своју "школу" за дресирање паса који би их проналазили у природи. Тартуфа, црних али и белих, у нашој земљи има у неограниченим количинама, али је проблем што су мале извозне квоте. Годишње се може извести 100 килограма црног и осам килограма белог тартуфа, али зато цвета црно тржиште и илегалан извоз.

Печуркама је Витомир почео да се бави пре 30 година. Полазна основа су му биле књиге Романа Божеца из Истре који је неприкосновен у овој области.

- Бавио сам се ловом, али су ме много више привлачиле печурке. С временом сам и сам постао један од признатијих познавалаца печурака. Пре осам година ослабило ми је здравље, због чега сам морао мало да "прикочим" са пословима шпедиције, па сам решио да се посветим тартуфима - прича Витомир који је подршку добио и од супруге Славице (56) која сада дели с њим љубав према тартуфима.

АНТИОКСИДАНТИ И АФРОДИЗИЈАЦИ Тартуфи су цењени као антиоксиданси, али и као афродизијаци. Витомир препричава да је скоро код њега био један од наших најпознатијих глумаца. - Дошао је да се консултујемо у вези са псом. Ја сам му поклонио мало тартуфа па сам се нашалио да му због година треба дати мало више. Није му годила моја шала - каже Витомир.

- Од два пса ратота ромањола који смо тада набавили из Италије сада у Србији има око 300 њихових "рођака". Дресирање траје два до три месеца и веома су поуздани као трагачи за тартуфима. За ове потребе могу да се дресирају и лабрадори и мађарске вижле, али су мени ромањоле омиљене. Када нањуше тартуф неће се зауставити док га не ископају из земље - каже Витомир и додаје да тартуфа има свуда, осим у багремовој шуми.

- Наравно, црни су много заступљенији, али има и белих. Идеално станиште им је на 800 до 900 метара надморске висине - појашњава наш саговорник који дневно прикупи и по 5 килограма тартуфа.

Килограм црног тартуфа је 150 евра, а белог и до 3.000 евра, али Витомир не може да се обогати јер нема коме да прода. У Србији је тешко наћи тржиште, а нема услова за извоз.

Због немогућности да се тартуфи легално извозе највише трпи држава јер се "на дивље" тартуфи откупљују по три пута нижој цени у Србији, шверцују и онда продају као тартуфе из Хрватске или Словеније.

Штета је што тартуфи нису у слободном режиму за извоз јер ни по којој основи не могу бити заштићене врсте. Има их у изобиљу, много више него у Хрватској или Словенији који немају ограничења такве врсте.

Због ових ограничења, на добити су гости ове породице јер домаћица не штеди на тартуфима.

- Не трпе термичку обраду и више су као зачин, да појачају укус сосу, пици или било ком јелу - препоручује домаћица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације