Страхиња Јованчевић: Ово се памти цео живот

СТРАХИЊА Јованчевић још не може да верује да је освојио бронзу на дворанском ЕП у Глазгову. Атлетичар Црвене звезде признаје да од узбуђења због историјског скока (8,03 метра) није могао да спава.

- Још сам еуфоричан, можда сам дремнуо на један сат. Нисам свестан ни успеха који сам направио - прича у телефонском разговору за "Новости" Јованчевић.

Најбољи атлетичар Србије истиче да најбоље скаче у петој и шестој серији. То се догодило и прекјуче када је први пут у каријери скочио преко осам метара...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СТРАХИЊА ПРЕСРЕЋАН: Труд се коначно исплатио, моје време тек долази

- Волим да се играм за живцима навијача. Најјачи сам баш тада, јер уживам у борби, надметању. Тако се десило и прекјуче. Нису ме пореметили скокови ривала, који су ме у једном тренутку гурнули на шесто место. Рекао сам себи: "Е, сад ћете да видите ко је овде неко и нешто". Залетео сам и скочио најдаље што сам могао - истиче Јованчевић.

Шампион Србије признаје да ће му бронза у Глазгову бити ветар у леђима:

- Ивана Шпановић и Асмир Колашинац рекли су ми да ће ову медаљу најдуже да памтим. Мени много значи и надам се да ћу и убудуће бити у врху.

Јованчевић наглашава да је дуго чекао да се попне на победничко постоље на великом такмичењу:

- Овако спреман био сам и за ЕП 2017. у Београду. Нажалост, месец дана уочи шампионата повредио сам се и нисам могао да пружим максимум. Зато кажем, ако буде здравља од мене се убудуће могу очекивати само лепе вести.

Страхињин подвиг веома емотивно је доживео и отац Милорад, који га одмалена тренира у Црвеној звезди:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВИДЕО: Ово је скок којим је Ивана одбранила европски трон

- То је мој Страхиња. Увек пружа највише када је најпотребније. Увек у петој или шестој серији скочи и до 20 центиметара дуже него у претходним покушајима. То је радио на Балканијадама, то му је сада пошло за руком и на ЕП. Веровао сам у њега, а стицајем околности нисам могао да будем у Глазгову, јер нисам добио британску визу.

Старији Јованчевић је у био репрезентативац СФРЈ баш у скоку удаљ. Његови наследници Страхиња и Алекса долазили су са њим на тренинге и заволели атлетику. Страхиња се посветио скоку удаљ, а Алекса, који је бацао копље, одлучио се за машински факултет.

- Касно сам почео да тренирам, са 20 година. Синове сам као мале доводио на тренинге, све је почело као игра, а касније се Страхиња озбиљно посветио спорту. Нисам га форсирао, јер је у спорту најважније стрпљење - подвлачи Јованчевић.

МИЛОРАД: НОВАК И ПУТИН У СНОВИМА

СНОВИ се некад и остварају. Милорад Јованчевић је неколико пута уочи такмичења сањао сина Страхињу у друштву великана, што је говорило да ће се радовати.

- Веома смо везани. И снови ми често много говоре. Тако сам пре неколико година сањао Страхињу у друштву Новака Ђоковића и он је скоком од 7,92 метра постао првак Балкана. Сада сам сањао да се дружи са председником Русије Владимиром Путином и домагао се медаље - прича Милорад.