Партизан освојио Куп Србије

М. Бл.

11. 05. 2016. у 20:50

Марко Јовановић погодио у 35. минуту, тријумф против Јавора у финалу оверио је млађани Душан Влаховић у последњим тренуцима меча

Партизан освојио Куп Србије

Играчи Партизана са пехаром фото: Д. К.

ПАРТИЗАН је власник пехара Купа Србије у наредних годину дана, 13. пут у историји, а четврти пут од осамостаљења Србије. Играло се у Горњем Милановцу за исти циљ, из две потпуно различите перспективе, једнима је била потребна утеха, другима историјско славље и на крају се потпуно заслужено песма чула из свлачионице београдског тима. Партизан је на искуство, „намазаност“ и пре свега већи квалитет у односу на Јавор показао да 13 и не мора увек да буде баксузан број. Јовановић је отворио ривала, а Влаховић „докусурио“ – 2:0 (1:0).


Готово две деценије лутања кроз лавиринте домаћег првенства у међусобним окршајима са Партизаном без успешног изласка са целим пленом никако нису представљали добру полазну основу за фудбалере Јавора пред синоћње финале. Истина, амбијент је промењен, нису у питању били ни Београд ни Ивањица, али Додићеви изабраници као да нису могли да побегну од карме несналажења против црно-белих. Илић и друштво са друге стране нису превише карата избацили на талон у уводним тренуцима меча очекујући ваљда да ће контролисањем средине и смањеним бројем грешака у додавањима пукотина у чврстом ивањичком бедему морати да се појави.


Нападао је Партизан синоћ у Милановцу некако на махове и када су наилазили периоди добре игре Ђогатовић је и те како морао да стрепи од лопте у мрежи која би по логици ствари значајно усмерила даљи ток утакмице. Нису успели да га преваре Гогуа и Михајловић у седмом и осмом минуту, а омалени везиста Партизана је и у 29.минуту ставио на муке голмана Јавора, па је овај крајњим напором морао да спашава свој гол. И када се чинило да момци у белим дресовима могу пред шефа Додића на додатне консултације пред друго полувреме са почетним резултатом појавио се Марко Јовановић.


Штопер Партизана дуго није видео своје презиме на семафору, што му на крају крајева и није у опису радног места, али ће 11. мај и куп окршај са Јавором памтити док је жив. Лопта Немање Михајловића као „на тацни“ у том 35. минуту омогућила је штоперу црно-белих да је одличним скоком прикуца иза леђа Ђогатовића. Врата ка просторији у којој се налазило Партизаново 13. признање за најуспешнијег у Купу су у тим тренуцима широм отворена...


За задржавање борбених, али технички лимитираних, Ивањичана довољно далеко од пехара било је довољно да Томићеви изабраници у пољу одраде све постављене задатке и не праве грешке из категорије кардиналних. Једна таква из 47.минута је могла и једне и друге да врати на почетак, али се између Јавора и среће после доброг шута Јосимова испречила статива. „Копање ровова“ између два шеснаестерца током других 45 минута је више погодовало фудбалерима Партизана.


Чињеница да је било мало правог фудбала, а много више прилика за Мажића да се размаше жутим картонима, сигурно није нешто о чему су Иван Томић и његови пулени размишљали по завршетку утакмице испијајући победнички шампањац. Влаховић је ставио тачку на утакмици дубоко у надокнади времена на асистенцију Алена Стевановића, који је ушао у игру само минут раније. Циљ је оправдао средство, Партизан је без претерано добре игре, али и без најмање мрље пригрлио пехар утехе, који имајући у виду све турбуленције које су тресле клуб у последње време заиста има посебну специфичну тежину.



ПАРТИЗАН – ЈАВОР 2:0(1:0)

СТРЕЛЦИ: Јовановић у 35, Влаховић у 90.минуту . Стадион Металца. Гледалаца: 4000. Судија: Милорад Мажић (Врбас) 7.

ПАРТИЗАН: Шаранов 7 – Вулићевић 7, Јовановић 7,5, Гогуа 7, Богосавац 7– Евертон 8, Брашанац 7, Илић 7,5 – Голубовић 7 (од 90. Стевановић -), Михајловић 8, Божинов 6,5 (од 72. Влаховић 7,5).

ЈАВОР: Ђогатовић 6 – Гајић 6(од 78. Вујовић –), Црномарковић 6, Миловић 6,5, Милетић 5,5 – Ађуру 5,5 (од 65. Елиомар 6), Доцић 6,5,Јосовић 6, Ђокић 6, Стојаковић 6,5 – Дражић 6.

Играч утакмице: Евертон Луиз (Партизан)



50 ГОДИНА ПОНОСНОГ СЕЋАЊА

КАЖЊЕН је Партизан недавно забраном организованог вођења навијача на гостовања (због инцидената на дербију), али како је у финалу Купа одређен за домаћина није било никаквих препрека да „Гробари“ напуне лепо фудбалско здање у Горњем Милановцу. Источна трибина је била резервисана за присталице црно-белих док се на западној скупило око 1000 навијача тима из Ивањице.

Навијачи Партизана нису „заборавили“ пиротехнику због које је званични спикер неколико пута најављивао прекид меча, али ни подсећање на 50 година од финала Купа шампиона са Реалом, па је дуж целе трибине доминирао транспарент „Педесет година поносног сећања“.



ЂУРЂЕВИЋ ПОГОЂЕН У ЛИЦЕ!

ПОЧЕТКОМ другог полувремена навијачи Партизана су и поред позитивног резултата који је имао њихов тим почели да чине све како би наштетили Саши Илићу и друштву. Како другачије објаснити сумануто убацивање бакљи и разних предмета у тренутку када су црно-бели контролисали дешавања на терену, а као плод тог дивљања стигла је и лакша повреда другог МАжићевог помоћника Далибора Ђурђевића.

Он је у 49.минуту погођен у лице због чега је утакмица прекинута на неколико минута док му лекар Партизана Илија Росић није указао помоћ. Ни то очигледно није било довољно појединцима да смире страсти, па је у 53.минуту утакмица прекинута на кратко, све док Саша Илић није кратким разговором успео да охлади усијане главе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације