Тата, оће цркву да нам украду!: Како је Уна (8) са иконом Пресвете Богородице и високо подигнутим рукама постала симбол отпора за одбрану светиња у Црној Гори

МНОГО јунака родиле су литије по Црној Гори, које недељама, попут река, кривудају по снегу и леду, уским сеоским цестама, магистралама и булеварима, пркосећи тортури режима у Подгорици и његовом "чеду" - Закону о слободи вероисповести. У тој Христовој војсци издвојила се осмогодишња Уна Рајовић, из Подгорице, која с поносом носи епитет хероине овог ванвременског марша верног народа.

О овој девојчици се данима прича по Црној Гори, али и региону. Са иконом Пресвете Богородице и високо подигнутим рукама, Уна је постала симбол отпора за одбрану светиња у Црној Гори. Одважног корака у крстоносном ходу са својим татом Петром, мамом Данком и сестром Миом, и она, тако сићушна, као да осећа неправду.

Њен духовни раст превазишао је вршњаке и кулминирао у литијама, а потом и у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, на Божић, када је примила свету тајну крштења од митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -У борбу за СПЦ укључила се и деца: "Мило лопове, не дамо ти светиње!" (ВИДЕО)

- Уна, данас је рођендан Христу и мени - казао је тада митрополит.

- Е, нека ти је срећан - одговорила је бритко Уна.

- И ти си се данас поново родила - додао је владика, милујући је по глави.

Уна, како нам прича њен отац Петар, са две и по године је почела да слуша Радио Светигору, чита Јеванђеље за децу, обожава манастир Острог и духовне песме...

Уна са митрополитом Амфилохијем

- Она је таква. Сама себе је нашла у вери. Када је ова прича о литијама почела, био сам у Улцињу, на послу. Упорно ме је звала телефоном и говорила из свег гласа: "Тата, тата, 'оће Цркву да нам украду! Морамо да идемо. Долази, брзо..." На крају сам морао да попусти, да оставим посао и кренем са њом и народом. Када сам се појавио на вратима стана, она је са зида већ скинула икону Пресвете Богородице, држала је у рукама, и спремно чекала да кренемо. Нисам се ни пресвукао, него сам у ономе што сам имао на себи изашао на улицу и прикључио се литији.

Кочоперна Уна је у овој необичној шетњи ишла од полицајца до полицајца са високо подигнутом иконом, застајкивала је испред њих и гледала их право у очи. Неки би јој намигнули, други би окренули главу, а један јој се насмејао.

- Е, то јој није било по вољи, и тада му се гласно обратила речима: "Немој, чико, да се смејеш. Ово је врло озбиљна ствар!" И дотрчала је до мене говорећи готово у једном даху: "Тата, тата, он ми се смеје, а ово је веома озбиљна ствар!" Када су то чули најближи у колони настало је одушевљење, многи су јој прилазили и љубили је, грлили, а касније се и фотографисали са њом - присећа се Петар.

Док је стајала испред храма, отац Матеј је питао Уну:

- Шта мислиш, до када ће ово да траје?

Она му је, каже Петар, као из топа одговорила:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Мали Кинези упутили јасну поруку Милу Ђукановићу о српским светињама (ВИДЕО)

- До победе. До Христове победе!

Пошто су Рајовићи Пипери, Уна је беспоговорно тражила од тате, маме и сестре да учествују у литији од манастира Ћелија Пиперска до Подгорице.

- Морали смо је послушати, па смо са осталима превалили 24 километра и прикључили се величанственој литији у Подгорици. Била је бескрајно срећна и поносна на све нас - закључује ову причу Петар.

ЗВЕЗДА И У ИНТЕРВЈУУ

ГОВОРЕЋИ у једном интервјуу о литијама широм Црне Горе, митрополит Амфилохије поменуо је и своје кумче Уну:

- Рекла је полицајцу: "Што се смејете? Ово је много озбиљна ствар." Касније сам је крстио, она је сада моје кумче, али тим речима је рекла све. Много је озбиљна ситуација, а бојим се да ови на власти то нису схватили - казао је владика.