Ведрана Рудан о нападима на Северину: А да је спалимо? Ипак је она, је ли, снимила онај “филм”?

Хрватска списатељица и колумнисткиња Ведрана Рудан, позната по бритком језику, као и да се не либи да своје мишљење изнесе о свему што јој засмета, у новој колумни коментарисала је случај Северине и њене борбе за старатељство са бизнисменом Миланом Поповићем.

Њену колумну преносимо у целини:

Кад у Хрватској говоримо о женама жртвама продаје нам се увек иста слика. Непозната жена мртва лежи у соби, или нека друга непозната жена разваљене вилице јеца у „Провјереном“. С непознатим сиротицама сви сaосећамо.

Сме ли Северина, јединица за женску моћ на овим “нашим” просторима, бити жртва? Не сме и није и онда кад јест. Недељама смо на свим порталима читали детаље о њеној агонији. Жена је чак, на ужас целокупне јавности, сазвала конференцију за медије и затражила помоћ. Не сећам се да је једна од тренутно тренди боркиња за женска права стала на њену страну. Северина је ипак само “певаљка”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Ведрана Рудан о нападима на Србе и зашто су Хрвати - зечеви

Исте жене које су спремне изаћи на улицу и урлати у микрофоне шта мисле о злостављачима, одлазити у Сабор и прозивати Пленковића због нечињења кад говоримо о “жртвама злостављања”, у Северини не могу видети злостављану мајку. Заслепљене су предрасудама онако како је то већина “обичних” људи који мисле да те слава и статус могу заштити од зла.

Не могу. Знате причу. Северина има сина, добила га је у вези с “моћним, белим, хетеросексуалним мушкарцем”. Он који је, попут себи сличних мужјака остављених од партнерки, у рат против бивше жене укључио све “ресурсе”, може само победити. Она нема никакве шансе.

То што се код мужјака љубав према детету најснажније пробуди кад га напусти мајка детета, ми разведене, ми које смо их оставиле, ми које смо живеле с партнерима којима се јебало за децу пре раставе, све о томе знамо. Па ипак, кад својом вољом напустимо паклену везу, или ми обичне, или Северина, пролазимо на исти начин. Морамо се рукама и ногама борити да нам се призна статус мајке иако смо, је ли, ипак само курве. Да смо мајке, остале бисмо с татом док он не одлучи кад ће из свог живота шутнути нас и децу.

Пратим Северинину причу, чекам да се јави нека од дежурних боркиња и крене Северини у помоћ. Узалуд. Прича није баш тако компликована. Северина има дечачића који иде у школу, Северина је жена која ради сваки дан дуже од осам сати, Северина има мужа који може да оде у школу и “покупи” њено дете. Па ипак…

Код ње оно што је свима у Хрватској нормално не може ићи глатко. Имам унука Крешу. Мој син, попут Северине, ради од јутра до сутра. Његова успешна жена више је у авиону него на земљи. По дете најчешће одлази мој муж који му није “прави” деда. Никоме из школе не пада на крај памети да моју невесту прогласи немајком зато јер је не виђају често, мога сина неоцем јер ради по читаве дане, а мога мужа “недеду” отимачем сиротог детета. Учитељице мога унука су толерантна, топла, људска бића која знају свој посао и која воле децу.

Пред школом мога Креше можете видети како на децу чекају старија браћа, ноне, деде, тетке, суседи. Родитељи се боре за живот, времена су тешка, форма је небитна. Важно је да по дете одлази неко ко му је близак или неко ко га воли. Сигурна сам да Северинин супруг воли Северининог сина, да њен син воли свога очуха и ту би причи око “преузимања” детета из школе требао бити крај.

Али није. Зато јер тата мисли… Ако тата мисли да би само он требало да буде испред школе док Северина ради зашто пред школом не подигне шатор или у школском дворишту кућу? Познајући Бандића грађевинску дозволу добио би пре него би је затражио. Додатни смрад у ову заиста нечувену причу уноси чињеница да је тата школи поклонио дечје игралиште. Кад школи игралиште поклони отац детета који је у жестоком сукобу с мајком детета, од тог сукоба је страшнији само сукоб интереса преко ког се срамотно и олако прелази. Где сте, боркиње? Где сте, правобранитељице? Нигде правде на видику само зато јер је у овој прљавој причи мама Северина.

А да спалимо Северину? Ипак је она, је ли, снимила онај “филм”?