Светиња Немањића слави Ђурђевдан

ДАНАС, када сва звона означе улазак епископа будимљанско-никшићког господина Јоаникија у порту манастира Ђурђеви ступови и почне света литургија, почеће обележавање још једног великог православног празника, Ђурђевдана, славе ове светиње славних Немањића, или како рече патријарх српски господин Иринеј, "манастира који је душа душе народне".

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије данас ће дочекати бројне вернике и госте који по традицији долазе са разних страна света у светињу у Беране, катедрални град Епархије будимљанско-никшићке.

- Радујемо се свим гостима - каже епископ Јоаникије.

Задужбина Немањиног синовца, великог жупана Првослава, брата од стрица Светога Саве спада у ред најстаријих наших задужбина с краја 12. и почетка 13. века, Посвећен је светом великомученику и победоносцу Георгију. Манастир је завршаван док је Свети Сава био архимандрит у Студеници, у време интензивних припрема за подизање српске цркве у ранг архиепископије. Управо тада, 1213. године манастир је завршен. Жупан Првослав и Свети Сава припремили су све да се 1219. године овде устроји епископско седиште. До тада су постојале три епископије на подручју српских земаља. Манастир је од почетка био епископско седиште, велико духовно и културно средиште, саборна светиња у Горњем Полимљу која је окупљала народ са севера данашње Црне Горе.

Прочитајте још: Ђурђеве ступове "укочио" Унеско

- У време Немањића он је функционисао веома добро, благодарећи томе што му је жупан Првослав као ктитор оставио велика имања, велико властелинство, али и томе што су му каснији краљеви из породице Немањића, нарочито Стефан Дечански и цар Душан помагали. Обнављали га, украшавали - прича владика Јоаникије, наглашавајући да после косовског боја наступају тешка времена за цео српски народ. - Манастир поново добија важну улогу јер је придошли народ са Косова и Метохије почео да се повлачи у ова брда. Негде у то време, у 15. веку, док су овде владали Бранковићи, Епископија будимљанска уздигнута је - подсећа владика, на степен митрополије, па је тиме и манастир добио већи значај.

Место где је сахрањен Мојсије Зечевић

Очигледно је и то да је манастир био и центар ослободилачких прегнућа и покрета у бурном времену турског ропства. Докази су бројни. Овде је као заточник слободе и практично вођа устанка за ослобођење овог краја пострадао од Турака митрополит Пајсије Колашиновић. Био је једна од личности које су тада водиле српски народ и удахњивале му дух слободе - прича епископ Јоаникије.

- Овај манастир је од свог настанка до данас делио и добро и зло са народом. Зато је био и остао и божји и народни дом, топло прибежиште и лука спасења, светиња која је духовно хранила и формирала поколења наших предака. Од свештенства из периода турског ропства, после епохе будимљанских епископа, које је узимало тешкоће народа на своја плећа (и зато код народа остало у светлој успомени до данас) најчешће се помињу игуман Никифор из доба вожда Карађорђа и тројица игумана из породице Зечевић. Чувени Мојсије и не мање заслужни Никодим и Јоаникије - каже епископ Јоаникије, који подсећа на пет разарања светиње коју су због бројних погрома које је претрпела назвали - манастир мученик.

ИГУМАН МОЈСИЈЕ

ВЛАДИКА Јоаникије наглашава да је без сумње најзначајнија личност у 19. веку од великих игумана био Мојсије Зечевић.

- Био је то прави духовни вођа Горњег Полимља и Васојевића. Познат и по томе што је доста народа из ислама вратио у православље. Био је сарадник Светог Петра Цетињског и велика потпора младом Петру Другом Петровићу Његошу. Духовник и ратник, чувар светиње која је и у 19. и почетком 20. века много страдала. Пет пута је паљен, пљачкан, али сваки пут љубављу народа према овој светињи обнављан - објашњава владика Јоаникије.