Дозволе за дивље неимаре тек 2020.

ЗАЈЕДНИЦА црногорских општина доставила је захтев Министарству туризма и одрживог развоја да измени Закон о планирању простора и изградњи објеката. Главни разлог је то што се током примене, након више од године, показало да у том акту има много мањкавости. Препоруке су сачињене на десетак страна.

- Одрадили смо пресек стања, узели мишљење општина и закључили да је то акт који је значајно утицао на измену простора у Црној Гори, а било је и доста полемике у јавности око појединих решења. Важно је истаћи да наша иницијатива не мења концепт закона, већ нам је намера да побољшамо техничке и правне ствари и да се у даљој процедури уврсте у иновирани закон - образложио је Небојша Аџић, председник Одбора за планирање простора у Заједници општина.

Посебан сегмент иницијативе чини легализација објеката. Аџић оцењује да је закон дао резултате и да се за девет месеци пријавило око 50.000 људи за легализацију. Напомиње да је то било изненађење, јер прецизна евиденција о нелегално саграђеним објектима не постоји.

Прочитајте још: Легализација у ЦГ: Захтев поднело само 15 одсто

- Та чињеница дала нам је ветар у леђа да поступак треба наставити, али ваља имати у виду да у свим општинама нема довољно геодетских фирми. Проблем је и недостатак осталих капацитета у општинама. Из тога, али и зато што се неки грађани нису пријавили за легализацију, тражили смо кроз иницијативу да се тај рок продужи. Истраживали смо и видели да у земљама у региону, тај рок за достављање захтева траје од три до пет година, па смо предложили да и код нас буде до 2020. године, односно до доношења Плана генералне регулације - навео је Аџић.

Из Заједнице општина раније је било порука да поједини нови закони смањују приходе локалних самоуправа, па смо питали Аџића да ли је то случај и са Законом о планирању простора и изградњи објеката, који је на снази од октобра прошле године.

- Када је у питању овај закон, он се конкретно односи на накнаде за комунално опремање. Оне су и даље важеће, па по том основу општине нису губиле приходе - поручио је Аџић.

Прочитајте још: Легализација у ЦГ: Општине траже дужи рок за предају захтева

Наглашава да је сарадња са Владом Црне Горе досада била добра и очекује да ће иницијатива Заједнице општина бити прихваћена. Наглашава и то да је 50.000 људи у предности у односу на оне који ће, ако се усваје препоруке, тек отпочети поступак легализације.

Поред Заједнице општина за измене Закона о планирању простора и изградњу објеката залажу се и струковне коморе архитеката, грађевинаца, инжењера. Сматрају да је закон сачињен након земљотреса, уз експертску помоћ УНДП, био добар и да не виде разлог зашто је Црној Гори требао нови. Тај је, тврде, штитио животну средину, али и обезбеђивао заштиту од сеизмичких хазарда.

СЕИЗМИЧКИ РИЗИК

За измене закона је професор Божидар Павићевић. Кључно је, каже, да иновирани закон има процену не само сеизмичког хазарда већ и ризика.

- Кључна баријера не бизниса него опстанка јесте анализа сеизмичког ризика, који тачно дефинише повредљивост објеката. И мој је савет да се у просторно и урбанистичко планирање обавезно утврди и процена сеизмичког ризика - оцењује професор Павићевић.