Пуповац: Никад више инвестиција из Србије за Србе у Хрватској

Председник Српског народног вијећа и Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац, који је и посланик у хрватском Сабору, изјавио је да Србима у Хрватској од званичног Београда стижу инвестиције каквих није било у ранијим раздобљима и какве нису успевали да реализују са некадашњим српским владама, иако, наглашава, тиме не жели да умањи постигнућа која је српска заједница на простору Хрватске имала са њима.

"Постоји одређена врста финансијске и политичке подршке пројектима који се реализују међу Србима у Хрватској, а то је помоћ појединим општинама која иде преко Владе у Београду или Покрајинске владе у Новом Саду", казао је Пуповац у интервјуу за портал Телеграф.

Он је објаснио да се ту ради и "о помоћи у обнови и уређењу капиталних објеката, попут Српског дома у Вуковару, који се тренутно ради унутар српске заједнице у Хрватској".

"То су инвестиције, које нисмо имали у ранијим раздобљима. И нисмо успевали да их реализујемо, не желим то што смо постизали са неким претходним владама, било да је реч о Коштуничиној влади или влади Мирка Цветковића, да умањим, али ово су значајни програми који се овог тренутка реализују уз помоћ средстава и подршку коју добијемо из Београда и Новог Сада", навео је Пуповац.

Упитан "да ли се ишта променило од посете председника (Србије) Александра Вучића", Пуповац је рекао да, "што се тиче односа Београда према Србима у Хрватској и уопште према српским институцијама у Хрватској, ту су зацртана значајна и велика очекивања и циљеви".

"Како су ти циљеви махом договорени са председницом (Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић), а овлашћења председнице Републике у Хрватској су врло ограничена у односу на овлашћења председника Вучића, то јест, што он може лако да уради, председница Републике не може да уради, нити јој то овлашћења допуштају. Мора то да уради уз тесну сарадњу са Владом", објаснио је Пуповац и додао да у Хрватској "сарадња Владе и председнице није увек таква да гарантује ту лакоћу".

На питање "колико је данас тешко или лако бити Србин у Хрватској", Пуповац је одговорио да "ако је човек само Србин и ако га перципирају само као Србина и готово ништа друго, онда то није нека велика срећа, да се човек сведе на свој етнички идентитет или своју националну припадност или било које друго ентитетско обележје - то је озбиљна редукција".

"Али, то је стање односа у Хрватској, у хрватско-српским односима већ 30 година. Неопходно је да се то издржи, неопходно је да се пронађе адекватан одговор на то и неопходно је, што је и најважније, да се не пристане на то, да вас редуцирају да будете објект који се зато што је Србин може гађати остацима хране, да се може пљувати, да се може псовати, да му се може понављати ''За дом спремни''", рекао је Пуповац, мислећи на инциденте којима је сам био изложен у Загребу.

Он је изнео тврдњу да се "треба издићи изнад тога, треба пружити отпор томе и треба да се пронађе начин, како да се шаљу поруке које ће такве акте и људе који су спремни то да раде проказати у овом друштву колико год то било тешко".

Упитан да прокоментарише то што његов гест у Вуковару, када је одао пошту хрватским жртвама у том граду, "није пропраћен аплаузима", већ су му учесници скупа окренули леђа, Пуповац је рекао да "на том месту, вероватно није ни нормално да се аплаудира, без обзира колико неко могао гестом да изазове позитивне реакције".

"Али, није ни место, да се некоме, ко долази са најплеменитијим људским намерама и осећајима, то јест исказује поштовање према жртвама рата, у овом случају, жртвама Вуковара, претежно грађана хрватске националности, да се некоме ко долази са таквом намером и ко је дошао да сагне главу пред толиким страдањем и њиховим крстовима, њиховим спомеником, да му се окрену леђа", оценио је Пуповац.

Он је констатовао да људи којио су му окренули леђа "нису тамо да би исказивали озбиљан пијетет својим саборцима, већ да би слали поруке другима, који тамо нису или који нису тамо добродошли".

"То су поруке пре свега Србима. То су поруке које Хрватску треба да држе у некој врсти продуженог ратног стања, у коме мир неће доћи. У коме мир неће владати у људским душама и односима међу људима, него ће се стално одржавати нека врста ратног духа и онога што ратне страхоте доносе", казао је Пуповац.

На подсећање да је "прошло више од месец дана откако је председници (Хрватске Колиндио Грабар-Китаровић) и премијеру Хрватске (Андреју Пленковићу), као и председнику Сабора (Гордану Јандроковићу) упутио писмо у коме упозорава на алармантно ширење, допуштање и подршку ревизионизму и негацију НДХ у данашњој Хрватској", а да "одговор није стигао" и питање "какву поруку то шаље Србима", Пуповац је одговорио да је "то писмо апел, у коме су документовани случајеви негирања злочина, који су почињени према Ромима, Јеврејима, Србима, антифашистима и уопште противницима режима са хрватске стране".

"То писмо које смо потписали, Вељко Кајтази у име ромске заједнице, Огњен Краус у име јеврејске заједнице, Фрањо Хабулин у име антифашиста, и ја, било је резултат моралног императива који смо следили и отпора негирању страдања наших сународника, отпора негирању да је постојало историјско зло које је било вођено идејом државе, која је установљена да би спровела истребљење народа који су споменути, свих оних који су били против замисли да држава треба да буде клерикално-католичка и етнички чиста хрватска", рекао је Пуповац.

Он је навео да је "отпор тој идеји апсолутно императиван за било коју будућу идеју друштву, за било коју будућу идеју државе, било овде или негде другде и за било које могуће бављење политиком".

"То што нисмо добили одговор на то наше писмо је само показатељ, колико је тешко ту врсту одговора и ту врсту отпора таквом стању водити у Хрватској, јер су снаге на које упозоравамо очито још толико снажне да их се људи у власти, било због опортунизма, било због блискости таквим идејама, било због чињенице да у отворени сукоб са таквим идејама и таквим појавама у друштву, још увек не усуђују ући", рекао је Пуповац.

Он је, коментаришући "положај Срба у Хрватској", казао да је "генерално, тај положај данас нешто бољи што је био пре две или три године".

"Због тога што се на неким подручјима раде ствари које се пре три или четири године нису радиле. Дакле, постоји опредељност Владе и нас који је подржавамо да неки ствари направимо да се побољша живот у повратничким срединама: да се обави реелектрификација, да се обнове водоводи, да се заврши обнова кућа, да се обнови некакав привредни живот, да се породична газдинства добију додатна средства да могу кренути сигурније у живот", навео је Пуповац.

Он је додао да су "општине са српском већином и релативном већином добиле значајна средства за своју функционисање и нису више у тој тесној кожи у којој су биле пре неког времена".

"Међутим, постоји ова врста притиска у идентитетској и историјској сфери која живот Срба чини нелагодним. Осећај живљења чини нелагодним. То да се школе у Источној Славонији и даље не региструју зато што ће то некоме сметати. Да се призна да постоје српске мањинске школе. То да се избегава споменик са антифашистичком традицијом, зато што ће то некога иритирати. Или то да се пружи јасан отпор ревитализацији поражених усташких и проусташких идеја из Другог светског рата у данашњој Хрватској или негирање злочина тога покрета или те државе, то је нешто што чини осећај Срба који живе у Хрватској несигурним", рекао је Пуповац.

Упитан "колико заправо односи између званичног Београда и Загреба имплицирају и однос тог званичног Загреба према Србима у Хрватској", он је казао да је "увек било тако да је тај однос значајно утицао на положај Срба у Хрватској".

"Несумњиво да одсуство комуникације и сарадње између Загреба и Београда на политичком плану не доприноси положају Срба у Хрватској. Посебно не доприносе раздобља када долази до вербалних ратова и сукобљавања, који се онда медијски још мулитплицирају.

То сигурно не доприноси томе, посебно не доприноси договорена системска сарадња око права мањина, која је била договорена пре неколико година између председника Вучића, тада председника Владе и председнице Грабар Китаровић, али заправо од тога, барем са хрватске стране, није урађено ништа. Осим онога што смо ми успели, кроз коалицију, да урадимо са овом Владом", навео је Пуповац.

На питање "да ли је задовољан функционисањем коалиције са ХДЗ и сарадњом са (премијером) Андрејом Пленковићем", Пуповац је казао да у СДСС "о томе по правилу не говоре јавно када не сматрају да је изразито важно и потребно".

"То је коалиција са значајним разликама унутар себе. То је коалиција која има озбиљне отпоре, и у унутар саме себе, али пре свега изван коалиције. Та коалиција је посебна мета због чланства СДСС у њој. Али, и због моје улоге у њој. Врло често воде кампање против те коалиције због наше присутности. То наравно има за циљ да умањи наш утицај у тој коалицији и има за циљ да ту коалицију дестабилизује и у јавности јој наруши углед. Ми из тог разлога видимо да делујемо у отежаним околностима. Не само као коалиција, него и ми као део ње", казао је Пуповац.

Упитан "како генерално види будућност српско-хрватских односа, односно Србије и Хрватске", Пуповац је рекао да би "изрицање генералног суда после толиких деценија и после 100 година од стварања заједничке државе било претенциозно".

"Али, једно ћу рећи: имали смо успоне и падове у последњих 100 година од заједничке државе и барем толико од заједничког народног настојања да створимо слободу једни за друге. Дакле, имали смо историјски гледано, сјајна раздобља и успоне, али и такве падове, као што је било раздобље 1941-1945, 1991-1995. Од онога првог смо се реалтивно брзо опоравили на један начин, а дугорочно до дана данашњег се нисмо опоравили. Политички, психолошки, трауматски... Од овог другог, који се накалемио на оно прво, до дана данашњег не показујемо спремност да се ослободимо", оценио је Пуповац.

Он је навео да "нам прети опасност, озбиљна и велика, и једнима и другима, да се нас стровале у новим и све рискантнијим међународним околностима тешкоће и тегобе, у односу на које сви наши ситни, мали, братоубилачки облици међусобних односа су занемариви".

"Могу само рећи, да уколико буде памети у хрватско-српским односима, људи ће се призвати свести због интереса очувања и хрватског и српског народа, и хрватске и српске државе, веома ослабљене. Веома ослабљене. Интерес је да почне дијалог", закључио је Пуповац.

Упитан "да ли се лично осећа безбедно у Загребу, целој Хрватској, после инцидента, у коме је нападнут", Пуповац је казао да "свако има неки урођени механизам, као животиња, као живо биће, да мери степен властите безбедности".

"Тако га имам и ја. Тај механизам ми говори, с времена на време, када је безбедност већа, а када је мања. Он није увек објективан, али је релевантан за свакога, па и за мене. На основу тога се и руководим у поступцима, у кретањима. На основу тога чиним и оно што могу, да бих избегао или смањио ризик, а све остало је на људима којима је посао да воде рачуна о општој безбедности, па и безбедности људи попут мене", навео је Пуповац.