Депоније ничу и на обали

ГРАЂЕВИНСКЕ машине после летње паузе опет увелико брује на Црногорском приморју. Но, с превеликом градњом наставља се и девастација јужне обале. Један мештанин Будве, изиритиран атацима на природу, поставио је недавно шаљиво-озбиљно питање:

- Зашто не пошуме и ове депоније?

Питање представља очиту алузију на акције државних ресора за туризам, уређење простора, невладиних и других организација које у континуитету пошумљавају голети, махом у централном делу Црне Горе (највише око Подгорице) и јесте шаљиво, али има и врло озбиљну конотацију. Једино би, наиме, "голети" које настају уз јадранске путеве, од истоварене земље и шута могле да покрију саднице дрвећа.

И то под условом да гомиле отпада више не расту, да се обустави истоварање материјала са бројних активних градилишта дуж Црногорског приморја.

- Дуго већ упозоравам на ту пошаст, да сам се већ и уморио јер одјека нема - каже Вукашин Ћулафић, туристички радник из Будве. - Немачки туристи, којих је још увек премало на обали, који воле природу, нарочито нетакнуту, какву смо некада имали, негодују. Стога делом и бојкотују нашу обалу. Багери и туристи не иду заједно, а код нас се гради на све стране. Депоније су посебна прича - карцином на најлепшем делу "ђердана лепоте" јужнојадранске.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЦГ: Море пуно отпада

Депоније "иду увис", нешто слично бетонским солитерима, и ничу на новим местима и ове јесени када се увелико гради и на будванској ривијери, и јужно и северно од ње. Тако ће бити све до почетка наредне туристичке сезоне, која почиње средином маја.

А депоније су "никле" на све стране дуж јужнојадранске обале и представљају "украс" од којег туристи окрећу главе.Уз путеве од Игала до Улциња, као и оне магистралне које од Приморја воде према Подгорици, преко Цетиња или Паштровске горе. На сваких пет шест стотина метара застају тешки камиони и истоварају ископану земљу, али и грађевински отпад од порушених објеката који уступају место новима.

Да не буде забуне: девастација природе се не изводи сасвим дивље. Добар део депонија настао је уз сагласност власника земље, који су у овоме нашли солидан "бизнис". На земљи коју поодавно не обрађују, која не служи ни као пасиште јер дуго нема стоке у напуштеним селима, наплаћују од "истоваривача", односно градитеља по кубику око један евро. При томе им није стало што брда "расту", што је морска вода зими више жутоцрвена, него плавозелена, пошто се мути када у време великих киша и бујица земља стиже са депонија на саме плаже.

На другој страни неке посебне контроле и нема, инспекције жмуре на једно, понекад и на оба ока по искривљеној логици: нека у ово време кризе понешто зараде и они који од својих имања немају друге користи.

Огроман простор у залеђу обале, па и уз само море, толико је уништен да се депоније виде и из авиона. Са земљом дакако стиже и пластични отпад и други производи који се не разлажу, већ дугорочно трују околину. Такав "материјал" камиони истоварају ноћу, тамо где још има "слободног" простора.