Аналитичри о БиХ: Док је народ сиромашан политичари и даље јуре ратне циљеве

Са једне стране је, како се наводи, сукоб унутар Републике Српске између владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика и опозиције, а са друге, свакодневна политичка препуцавања међу коалиционим партијама са националним предзнаком - Драгана Човића и Бакира Изетбеговића у Федерацији БиХ.

Прочитајте још: НАСТАВАК СУКОБА ИЗМЕЂУ БиХ И ХРВАТСКЕ: Кавазовић поручио Колинди да престане са етикетирање муслимана

Председник тузланског Форума грађана Вехид Шехић истиче како ова идеја не датира од јуче, већ је присутна последњих двадесетак година.

Како каже, све указује на то - не поштују се одлуке Уставног суда, закони, а потпуна одговорност, према његовим речима, лежи на политичким странкама.

Прочитајте још: Тероризам у БиХ „мало више изражен“ него у региону

"Без обзира што је престао ратни сукоб, циљеви који су били постављени код многих, почетком деведесетих, се покушавају у мирнодопском периоду остварити. Ако се каже да Хрвати треба да живе тамо где је било Хрватско веће одбране, онда то асоцира на ''Херцег-Босну'' и доводи до етничке поделе Босне и Херцеговине. Ниједна од страна није амнестирана одговорности", истиче Шехић.

Прочитајте још: Рат су започели Туђман и Кучан

Сигурно постоје снаге у бошњачком корпусу, оцењује Шехић, које би желеле да се "оствари њихова идеја из 1993. о проглашењу неке муслиманске Босне и Херцеговине".

"Када престану да важе идеологије деведесетих година, створићемо претпоставку да говоримо о Босни и Херцеговини као о једној држави која ће бити децентрализована, у којој ће се поштивати сва људска и грађанска права, у којој ћемо бити равноправни, у којем ће носилац суверенитета бити грађанин, држављанин БиХ, у којем ће остварити сав сет права, а мислим на етички, религиозни идентитет. И ако анализирамо понашање и поступке не треба бити довољно паметан и мудар, па схватити да је на делу етничка пођела БиХ", поручује Шехић.

Са оваквом оценом се слаже и директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију Жарко Папић.

Он наводи да су на политичкој сцени странке које су "картелске, интересне, полумафијашке организације" и које етничку поделу траже да би задржали своје интересе над одређеном територијом.

"Бојим се да ћемо ми годину дана до избора једва преживети, од конфликата који ће се производити на све могуће начине. Са друге стране, мислим да је свима стало до неке поделе. Када је реч о Бакиру Изетбеговић, жели да дође до поделе до тзв. филџан државе, али да не буде он крив. Основни проблем је структура политичких партија, тако да се грађанско и национално могу објединити само ако се у предизборним програмима у први план ставе социјалне теме", наводи Папић.

Папић истиче да је БиХ земља сиромашних.

"Четвртина становништва је сиромашна. Између сиромашног Бошњака, сиромашног Хрвата и сиромашног Србина много је више заједничког него што су њихове националне разлике. Ако се не артикулише то што је заједничко, тада би се могло дефинитивно десити озбиљне промене на политичкој сцени Босне и Херцеговине", истиче Папић.

И професорка на сарајевском универзитету Ламија Тановић верује да грађанска опција још није изгубила борбу са национализмима у земљи.

Истовремено, она указује и на то да су грађани апатични и немају снаге да верују како ће се нешто на боље променити.

"Међутим, све зависи од тога хоће ли грађанске партије урадити неке историјске кораке које до сада нико од њих није био у стању да уради. Уколико би се развила идеја о Босни и Херцеговини као грађанској држави у наредних неколико седмица, онда има наде. Иначе, не знам шта ће бити са нама", наводи Тановић.

Жарко Папић тврди да Босни и Херцеговини треба "нова лица, нешто радикално, нови програми код опозиције".

"Не можете ви пробудити грађане било које нације тако што ћете држати прес-конференције. Када сте видели да је неко из такозваних социјалдемократских партија отишао у штрајк међу раднике? Када сте видели да неко од њих има радника из производње који може непосредно изнети шта га боли? Нормалне артикулације нечег новог имате само међу неколико аналитичара у земљи, а међу тим партијама тога нема. Живо се надам да ће се ту нешто променити", речи су Папића.

Мало је оних који верују да ће се нешто драстичније променити и на изборима за годину дана.

Пре свега што, како каже Вехид Шехић, још нису промењене уредбе Устава, није спроведена одлука Европског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци, у којој се, и поред три конститутивна народа, даје право и другима да се кандидују на изборима.

"А онда када се промени Устав, промениће се у темељним одредбама Изборни закон БиХ који је дискриминаторски, јер је у складу са дискриминаторским Уставом. Вероватно ће и Европска унија имати у будућности један другачији однос према властима у Босни и Херцеговини, који су врло слаткоречиви када су у питању европски стандарди, али када их треба преточити у наш свакодневни живот, онда се појављује тај фамозни витални национални интерес и врло често га злоупотребљавају представници политичких странака које своју политичку филозофију базирају на том националном интересу", закључује Шехић.