Рат су започели Туђман и Кучан

Иван Миладиновић

недеља, 17. 09. 2017. у 19:03

Рат су започели Туђман и Кучан

Кучан, Изетбеговић, Туђман, Милошевић, Глигоров и Булатовић на самиту априла 1991. , Фото Танјуг

Ко је одбио предлог Алије Изетбеговића и Кире Глигорова за опстанак Југославије. Словенија и Хрватска нису желеле ништа друго осим пуне самосталности и признања

ГОДИНА је 1986. Свет је опчињен Халејевом кометом, уплашен катастрофом у нуклеарној електрани у Чернобиљу, збуњен "гласношћу" Михаила Горбачова, чији је циљ била модернизација Совјетског Савеза. За ефикасним реформама и изласком из вишедимензионалне кризе трагала је и југословенска власт, али без опипљивих резултата. Земљи је претио економски суноврат, нагло је падао животни стандард, дугови су се гомилали, држава је била пред банкротом. Нефункционални државни органи са гломазном администрацијом, огрезли у бирократији, нису могли да се договоре који је излаз из постојећег стања. Реформе су биле неопходне, али све слабије и несложније руководство се опирало чувајући стечене привилегије.

И одједном, крајем септембра те године, појављује се за њих сламка спаса која је коначно ујединила и југословенско и српско, државно и партијско руководство. На волшебан начин у јавност стиже недовршен рукопис српских академика - Меморандум.

Прочитајте још - Бакир Изетбеговић: Туђман је предводио удружени злочиначки подухват

Као по команди, заборављају се сви животни, политички, економски, уставни проблеми. Месецима се цела земља бави овим документом и сви су једногласни у оцени да је његов циљ разбијање Југославије. И од тада, па надаље, све до данашњих дана, за све што се буде дешавало и водило земљу у суноврат, Србија и Срби ће бити проглашавани за главног и јединог кривца. Било да је реч о Осмој седници, распаду Савеза комуниста на ванредном 14. конгресу или улози Слободана Милошевића на састанцима председника република на којима се одлучивало о будућности земље.

А шта се заправо дешавало?

ПРАВИЛА југословенске игре, онако како су их одредили Тито и Партија, дефинитивно више нису била иста. На међународној сцени, све веће пукотине у Источном блоку и технолошка револуција на Западу, најављују глобалну прекомпозицију постојећег светског поретка у коме је Југославија губила значај који је имала.

Неславан крај комунистичког конгреса у београдском Сава центру, јануара 1990, био је и почетак вишепартијског система у СФРЈ.

Фрањо Туђман на првој Скупштини ХДЗ, фебруара 1990. године, каже: "Независна Држава Хрватска није била само плод квислиншке и фашистичке творевине, већ такође и израз историјских тежњи хрватскога народа."

Прочитајте још - ПРОМОЦИЈА ТУЂМАНОВЕ КЊИГЕ: Изетбеговић је одавао утисак добрице, а био је тврди исламиста, он је измислио план о подели Босне

На парламентарним изборима у Словенији, 8. априла 1990. победила је уједињена опозиција - ДЕМОС. Тако је први пут, после 50 година, на власт дошла некомунистичка организација. Милан Кучан, дугогодишњи комунистички лидер, на истим изборима изабран је за председника Словеније.

Чувена карикатура нашег легендарног карикатуристе Ранка Гузине настала у време растурања СФРЈ

У мају на изборима у Хрватској побеђује ХДЗ на челу са Туђманом. Крајем године усваја се нови устав којим се Република Хрватска дефинише као "национална држава хрватскога народа". Срби, као конститутивни народ у дотадашњем уставу, постају национална мањина.

На Косову се расписује илегални референдум и неуставно се проглашава Косово и Метохије за републику. Скупштина Србије 5. јула 1990. распушта Скупштину АП Косово, због њених противуставних и незаконитих одлука.

СРПСКИ народ у Крајини, на референдуму 19. августа, са више од 90 одсто гласова, изјашњава се за аутономију овог региона у Хрватској. Српско национално вијеће је 1. октобра прогласило Српску аутономну област Крајина.

У Хрватској и Босни и Херцеговини ври. Политичка нестабилност, све учесталији сукоби и свађе руководстава преносе се на свакодневни живот грађана. У свим деловима Југославије. Питање - да ли ће бити рата, све се више осећало у ваздуху.

Председништво СФРЈ, у проширеном саставу са челним људима република, стално заседа. Стари и новонастали проблеми се не решавају, само се додатно компликују. Као што је то често у политици, причало се једно, а радило нешто сасвим друго. Иза прича о демократији и реформама криле су се углавном државотворне тежње, инспирисане разним митовима прошлости.

Прочитајте још - Загреб се придружује Љубљани

Као могућност изласка из ове пат-позиције предлаже се (Милан Кучан и Фрањо Туђман) да се одржи серија састанака председника свих шест југословенских република, уз образложење да ће се до споразума лакше доћи у кругу мањег броја људи који су истовремено способни да реализују договорена решења.

ПРВИ састанак одржан је у Сплиту 28. марта 1991. а последњи у вили "Стојчевац" код Сарајева 6. јуна 1991.,године.

У међувремену долази до великих и тешких оружаних сукоба, најпре у Пакрацу, потом у рејону Плитвичких језера, затим у Боровом Селу. Словенија је незадрживо ишла према самосталности, а у Хрватској је 19. маја одржан референдум о самосталности.

Због свега овог сарајевски састанак председника република добија изузетан значај. На дневном реду био је заједнички предлог Алије Изетбеговића и Кире Глигорова - "Платформа о будућој југословенској заједници". Био је то механички компромис федералних и конфедералних решења, "да суверене републике формирају државну заједницу која би имала међународно-правни субјективитет, иако би изворни субјективитет припадао републикама".

Предлог је предвиђао и рок за реализацију - од једне до пет година. То је било врло значајно јер се тако одлагала реализација већ донесених одлука о проглашењу независности неких република и, што је у том тренутку било најважније, одлагало је оружане сукобе који су висили у ваздуху.

Поделе међу председницима су биле видљиве, упркос "присности" са којом су излазили у јавност

ДОКУМЕНТ публикован у јавности добија оправдан значај последње шансе за опстанак Југославије. Било је више него јасно да ће онај ко не прихвати овакав компромис сносити одговорност за крвави расплет који је био на прагу.

Момир Булатовић у књизи "Правила понашања", на основу стенограмских бележака са овог скупа, пише:

"Очекивало се да документ глатко одбијемо предсједник Милошевић и ја, јер су то већ урадили српски чланови Предсједништва БиХ, гласајући против на сједници на којој је предлог утврђиван... На састанку, послије уводних образложења, први се изјаснио Туђман. Рекао је да овај документ полази од суверености република, чему Хрватска тежи, те је стога за њега прихватљив. Тражио је да се одмах изјасне Милошевић и Булатовић, јер ако су они (видјело се да то очекује) против, онда је боље да се не губи вријеме. Када је Милошевић прихватио Платформу ('као добру основу за даљи рад'), Туђману није остало ништа друго него да, накнадно, повуче свој претходно дати пристанак. Овдје се уопште није радило о постизању споразума, већ само о лоцирању кривице за његов изостанак. Словенија и Хрватска нису жељеле ништа друго осим пуне самосталности и међународног признања."

Момир Булатовић

ПЕТНАЕСТ дана после састанка у Сарајеву, 21. јуна 1991. Џејмс Бејкер, државни секретар САД - "подржао је демократску и јединствену Југославију, до које ће се доћи кроз споразум". Посебно је нагласио да Америка неће признати једностране сецесионистичке одлуке, што се односило на одлуке Словеније и Хрватске о издвајању из Југославије.

Прочитајте још - Туђман радио у влади НДХ!

"Као посљедица тако недвосмисленог става најмоћније државе на свијету, Савезно извршно вијеће (предсједник Анте Марковић), у којем су били министри из Словеније и Хрватске, 26. јуна је оцијенило да су одлуке о независности Словеније и Хрватске незаконите. Оно је оцијенило да се мора испоштовати јединствен режим заштите спољних граница и наредило је ЈНА и савезном МУП-у да спроведу у дјело ове одлуке" - пише Момир Булатовић.

Наредног дана, 27. јуна, дошло је до сукоба између јединица ЈНА и територијалне одбране Словеније. "Седмодневним ратом" у Словенији почео је и формални распад Југославије. Остало је историја и гомила домаћих душебрижника за које је Србија и даље највећи кривац за крвави грађански рат.

РУЧАК КОД ЛОРДА КАРИНГТОНА

МОМИР Булатовић је у "Правилима понашања" врло сликовито описао сцену за време ручка који је лорд Карингтон приредио у Хагу, октобра 1991. године:

"Домаћин је куртоазно ћаскао са непосредним сусједима. Одједном, са краја стола се зачула бука. Стјепан Месић је упао у неку врсту вербалног афекта. Одговарао му је, сличним тоном, Бранко Костић, потпредсједник из Црне Горе. Али Месића је то још више подстицало. Било је ту свега. Приче са пуним устима хране, псовки и, коначно, пријетња како ће управо он (Месић), вјешати предсједника Србије на Теразијама у Београду.

Лорд Карингтон није могао разумјети о чему се говори. Преводиоци су били толико констернирани да су ћутали. Тада се, са љубазнијим осмјехом, окренуо пут мене и полушапатом ме упитао:

- Да ли се то они свађају?

- Бојим се да да - био је мој одговор.

- Немогуће, тако лијепа господа... - рекао је са перфектно одглумљеном невјерицом.

Устао је, лежерно одложио салвету и без ријечи изашао из сале."

Коментари (13)

JNA JE TOTALNO ZAKAZALA

17.09.2017. 20:50

Da su Generali JNA uhapsili ovih sest glavesina, one ekstremne koji su trazili secesiju povesali na Kalemegdanu, spasili bi hiljade zivota neduznih ljudi.

Драган П.

17.09.2017. 23:18

@JNA JE TOTALNO ZAKAZALA - Коментар потпуно нереалан. Јавно вешање у центру главног града политичара који су изабрани на изборима не би прошло ни у С. Арабији, а камоли у сред Европе. ЈНА '91. ништа није могла да уради, а поготово није могла тако нешто. Грешка је направљена 1918, а не 1991.

komandant 1001

18.09.2017. 12:49

@JNA JE TOTALNO ZAKAZALA - .....bio je plan Službe bezbednosti JA da se uhapse ovi tipovi redom kako bi se spasao narod ali.....ameri su imali u JNA svoje ljude...imali su i u Predsedništvu Predsedništva...jeste li videli onu "vrtešku" presedavajućih u Beogradu do Mesića? Jeste li čuli za Bogić Bogićevića (dobio najveći tuđmanov orden) (!)...pametnom dosta, budalama nikada!

biv. JNA

18.09.2017. 15:31

@JNA JE TOTALNO ZAKAZALA - Druskane , JNA je mogla jos kako da sve zavrsi za par dana, sve je bilo na njenoj strani i ustav da se zemlja brani od spoljnog i unutrasnjeg neprijatelja,i u to vreme dobra vojna tehnika, mnogo odanih oficira...da se prva na listi Slovenija odlucno i zestoko blokirala sve bi islo brzo...ovako cim oklevas podji-stani i pregovaras sa daleko slabijim neprijateljem onda "ode mast u propast". Ratovi se dobijaju na brzaka a nasi politicari su upali u zamku laznih obecanja Amerike i EU...!!

Steva

17.09.2017. 22:49

Hvala uredništvu za ovaj istorijski članak. Verujem da je istorijsko klupče o istini počelo da se odmotava i da već jednom skinemo anatemu da su srbi krivi za raspad Jugoslavije, a Milošević kriv za sva ratna zbivanja.

Vuka

22.02.2020. 06:10

@Steva - Stevo, ništa se ne odmotava, nego se oko istine namotava sve više laži, krivih interpretacija, zamjena teza, falsifikata... još malo pa nećemo znati ni šta se pred našim očima odigralo, šta se nama lično dešavalo u ratu, toliko je snažna slika IZOKRENUTE HISTORIJE koju nam mediji i škole serviraju. Ovaj "istorijski članak" je šuć-muć pa prolij, autoru je magla u glavi ili je plaćen da pušta maglu, trećeg nema. U tebi se, Stevo, već posložila lažna slika rata koju si opisao u "anatemi". Objasniću

električar

18.09.2017. 07:23

Moj sinoćni komentar ste "izgubili" ... ? Ili nije u skladu sa "sistemom", kapitalizmom i "tranzicijom", pa ne može da bude objavljen ...? Znači, džaba "novi urednik", ništa se ne menja ...

Robert

18.09.2017. 08:36

Prilično površan pokušaj selektivne rekonstrukcije događaja. Članak navodi događaje iz 1986. godine, upravo onako kako smo ih zaista doživjeli, a onda skače na 1990. godinu i kreće s izvođenjem zaključaka. Bilo bi krajnje fer i pošteno da se malo prisjetimo šta se to dešavalo u periodu 1996-1990, u Jugoslaviji. Šta je sa štrajkovima svaka 3 dana u Srbiji, upada u monetarni sistem zemlje, skidanja autonomije AP-ov itd. 'Ne umemo da radimo, ali umemo da se bijemo'...slabo autore...

kali

18.09.2017. 10:39

Vise puta sam u razgovoru,uzem ili sirem skupu, pokusao reci koliko tesko zvanicnici Srbije, lazu-klevetaju-optuzuju-.... Srbiju,perfidno I podmuklo I uz to precutkuju istine a kamo li da optuze stvarne krivce I to do danas? U RH se u svim prilikama I temama, cak bez smisla I veze sa Srbima i Srbijom, pocinje salva optuzbi,zlocinci-genocidni-agresori....

GALEB BIJELI- ANTE BAN

18.09.2017. 14:11

Samo vi- novinari VN- izmišljajte i odabirizte komentare koji vam odfgovaraju! ISTINU NIKAKO ne možete sakriti! Jasno; po vašoj "isrtini", svi drugi su krivi, a Srbi i srpski političari- nevini kao Isus Krist Sa takovim "istinama Večernje će doći na nivo INFORMER; ako vas to uopće zanima!

VLADIMIR

18.09.2017. 16:18

JNA je u tim godinama pala na ispitu i zakletvi koju je dala.Oficiri su kukavickim ponasanjem srusili jednu mocnu zemlju.I umesto da izvese samoubistvo kao svaki castan oficir pojurili su da uhvate sto bolje pozicije u novim drzavama.Ja.bih im svima jos davno ukinuo penzije i oduzeo stanove jer nisu radili posao na koji su se zakleli.A silan novac koji je radnicka klasa odvajala za tu bulumentu neka im bude na cast i prljav obraz.

goksi

19.09.2017. 15:02

Dve izjave govore sve;Mesić: Moj zadatak je završen, Jugoslavija više ne postoji.Tuđman: rata ne bi bilo da ga mi nismo htjeli.